Beše danas još jedna fešta hrane, pića i opštenarodnog veselja ili ukratko 'leba i igara. Za razliku od prethodnih godina,ove godine je bilo znatno manje učesnika, ali to je verovatno posledica promene organizacije odn. organizatora celog ovog dešavanja. Ali i pored toga, bilo je svega: od muzike raznih kulturno-umetničkih društava, preko mnogobrojnih rukotvorina, do naravno hrane koja je kod svih ovakvih dešavanja i glavna, bar što se mene tiče. Bilo je tu svega od vozarove salate tj. zdrave hrane, pa preko raznih slatkiša (kiflica, štrudli, palačinki, sitnijih i krupnijih kolača, do kuglofa), slovačkih kobasica kulena i ostalih "svinjarija", pa do raznih paprikaša od divljači, mangulice, riblje čorbe, pečene ribe....bilo je i šta da se popije koviljske rakije od duda, lubenice, dinje, pa do medovače ... Mogla bih da ređam još, kao u onoj pesmi Đoleta Balaševića, ne da se nekad dobro jelo, nego se još uvek mnogo dobro jede. Sledi izveštaj:
Danas mi je društvo pravio moj Deja , a kasnije nam se pridružio Mićko. U društvu je sve lepše, a pogotovo kad su ovakva dešavanja u pitanju.
Da krenem redom: za doručak sam kupila vozarovu mešanu salatu, koja je uzgred budi rečeno odlična zdrava hrana (u njoj je zelena salata - ne znam koliko vrsta, kupus, crveni luk, paradajz, paprika, tikvice, sve zakišeljeno limunom i posuto sa dosta susama). Uz ovu salatu su odlično išle friške, vruće mekikice. To mi je bilo onako, samo za otvaranje apetita. Deja i Mićko su pojeli po parče gibanice: Deja se čuvao za štrudle smakom, a Mićko za paprikaš od divljači.
Posle doručka i malo odmora smo krenuli u degustaciju rakije (već nabrojane koviljske, ali nisam se baš nešto oduševila,osim što je bila dobra za otvaranje apetita ionako već dobro iziritiranog želuca raznim miomirisima hrane), kulena, kobasica, čvaraka... Slovaci su stvarno majstori neprevaziđeni kad je kulen u pitanju, a čvarci od mangulice su neverovatno "slatki", ali je cena gorka, odn. takva da sam ostala samo na degustaciji (za kilu ovih čvaraka treba izdvojiti 1000 dinara, koliko košta i dimljena pečenica, kulen je bio 1600 dinara).
Ono što sam kupovala i ove godine su bile štrudle s makom. Zamislite: na jednom mestu toliko različitih, a istih kolača. Svaka štrudla je drugačija, što po izgledu, što po ukusu, količini testa ili maka, vrsti testa... ufff teška situacija. Pa onda su tu pale i žerbo kocke, neki slovački salčići... stala sam kad više nisam mogla ni jesti a ni nositi u rukama ono što sam kupila. Najbolje od svega je što je cena za jedno parče kolača bila od 20-50 dinara. A kao najveću zanimljivost moram da spomenem slatko od paradajza sa orasima. Ukratko: odlično je, veoma zanimljiv ukus i miris. Pitala sam za recept, ali je mnogo komplikovano. Tako da sam odustala od pokušaja pravljenja istog: paradjaz mora da se blanšira, oguli, iseče i ocedi od vode i očisti od koštica, mora da ostane samo meso. Šećer se ušpinuje, dodaju se kisele narendane jabuke, limun isečen na kriške i na kraju paradajz i sve se kuva, kao i svako drugo slatko dok se ne zgusne.
Onda, domaća medovača i sirće od meda. Rekli su mi da ovu rakiju destilišu od mešavine meda i vode, a nakon destilacije dodaju, propolis, med i kleku. Nisam baš najbolje razumela kako prave sirće, tj.kako ukisele med, ali je odlično.
I za kraj odn. za ručak smo kupili lovačkog paprikaša (od divlje svinje i srnetine), koji za divno čudo nije bio skup, tačnije jedna porcija je koštala 250 dinara, ali ta jedna porcija je za dvoje.
I to je bio kraj. Više nisam mogla ni da gledam, ni da jedem. Nahranila sam i oči i stomak, tako da sam sad mirna do sledeće godine, a onda opet ispočetka.
