Konačno sam rešila da probam sama da osušim paradajz u rerni i to između ostalog, zato što sam u pravo vreme, tj. u punoj sezoni domaćeg paradajza, u grupi Delimano posuđa na Fejsbuku videla sliku i recept za pravljenje istog. Iako to moje „rešavanje“ traje već par godina, nikako da i tu ideju sprovedem u delo. Kad god sam pomislila da bih ga mogla praviti - ili je vrućina, ili nema paradajza koji hoću da sušim... u stvari, kad me nešto mrzi uvek je lako naći izgovor. Već više puta sam rekla da je za mene pravljenje domaće zimnice uglavnom teško gubljenje vremena, pogotovo što ta domaća nekad ispadne skuplja od one industrijske zimnice. Osim toga malo je zimnice za koju smatram da je vredna mog slobodnog vremena, truda i rada – uz veliku verovatnoću da neće dobro ispasti i da će se zbog neadekvatnog konzerviranja brzo pokvariti. No, u ovom slučaju sam došla do zaključka da je sušenje paradajza u stvari vrlo jednostavan proces i da nema neke velike mudrosti i nije potrebna neka velika veština da bi se sproveo u delo. Da li i koliko će dugo trajati? Verujem da neće stići da se pokvari ;)
Osim što može da se suši i u rerni, paradajz može da se suši i na suncu. Da, ali to je izvodljivo na jugu, pored mora, na jakom suncu i vrelom kamenu, morskom vazduhu, gde paradajz upija sve mirise borova, lavande i ostalih mediteranskih biljaka... U ovoj našoj ravnici, to ide mnogo teže. Potrebno da je da vreme barem nekoliko dana bude suvo, sunčano i vetrovito (link: kako da osušite pardajz na suncu?). Ono što mi je palo na pamet, ne znam da li, i kako bi, izgledao suvi paradajz ako bi neko vreme za sušenje proveo u pušnici, a potom godinu dana na tavanu i promaji sa šunkama. Kad bi to bilo izvodljivo: zamislite domaći vojvođanski sušeni paradajz sa mirisom i ukusom šunke ili kulena, bez dodataka veštačkih boja, mirisa?
Da se vratim u stvarnost... pošto sam ja veliki ljubitelj paradajza, tačnije probala sam i jela svaki koji može da se kupi kod nas na pijacama i u radnjama (svež i konzerviran), došla sam do zaključka da bi za sušenje možda najbolji bio paradajz šljivar, odnosno vrsta paradajza koji je duguljast, nije previše krupan, ima malo čvršću ljusku, čvrsto meso i manje soka i koštica u odnosu na druge sorte. Sigurna sam da od bikovog srca ne bi ništa ostalo, jer je iako mesnat dosta je sočan, a samim tim i sušenje u rerni bi verovatno trajalo 15 sati.
Ako razmišljate o potrošnji električne energije i isplativosti ovakvog eksperimenta, izračunajte sami da li vam se tako nešto isplati, jer sigurno nećete sušiti tri paradajza, nego ćete maksimalno iskoristiti rernu. Ja sam sušila otprilike 3 kg paradajza koje sam isekla na četvrtine, poređala ih na papirom obložene tepsije i od te količine sam dobila 1,5 teglicu sušenog. Kada sračunate koliko vas košta svež paradajz, cena struje za rernu i naravno cena vašeg rada, uporedite sa cenom teglice sušenog paradajza u prodavnicama i tek nakon toga se odlučite da li ćete ga praviti. Pošto količina paradajza koju ćete sušiti pre svega zavisi od kapaciteta vaše rerne, znači da vi slobodno prilagodite količine vašim potrebama i kapacitetima.
Paradajz operite i isecite na polovine ili četvrtine u zavisnosti od veličine.
Proces sušenja se ubrzava ako iz paradajza izvadite onaj deo gde se nalaze koštice, jer tu ima najviše soka. Prosto rečeno, jedno kajanje vam ne gine: ili ćete potrošiti mnogo vremena na detaljnije čišćenje paradajza, ili ćete ga duže sušiti u rerni.
Kako god, posolite ga, lagano promešajte rukama i ostavite da odstoji nekih pola sata kako bi so izvukla što više vode iz njega. Najbolje bi bilo kada bi mogao da stoji na nekoj rešetki, kako bi se sok bolje ocedio. Što više tečnosti iz njega izađe pre sušenja, kraće će trajati proces u rerni. Takođe, što manje tečnosti ostane u paradajzu nakon sušenja, trebalo bi da mu produži vek trajanja.
U tepsije stavite papir za pečenje i na njega ređajte proceđeni paradajz sa presečenim delom na gore, odnosno ljuska treba da bude sa donje strane kako bi vlaga što bolje isparila. Poprskajte paradajz maslinovim uljem, posolite ga još malo i začinite.
Koje začine da koristite?
Za mene najbolji začin uz paradajz je, osim bibera, bosiljak, ali sam dodala i svežeg origana i ruzmarina, u jednu tepšiju sam stavila i sitno naseckane ljute sveže paprike.
Kada procenite da je paradajz dovoljno suv – a to je posle najmanje 3-4 sata u rerni zagrejanoj na 80-100°C, uz uključen ventilator (ako nemate ventilator u rerni, verovatno će trebati i duže da se suši), ugasite rernu, odškrinite vrata i ostavite paradajz da se potpuno ohladi. Dužina sušenja zavisi i od vremena, odnosno vlažnosti vazduha - ako je vlaga u vazduu visoka, tj. ako je neko kišno vreme, sušenje traje duže. Po vedrom i suvom vremenu sa manje vlage u vazduhu sušenje traje kraće. Ukratko, ne postoji tačno određeno vreme koliko treba da sušite paradajz.
Ohlađen paradajz ređajte u tegle, i prelijte maslinovim uljem. Ostavite ga dobro zatvorenog u frižider.
Rok trajanja, koliki je ne znam – najjednostavnije je reći dok se ne pojede, ali pošto nisam stavljala nikakve konzervanse i sl. mislim da će morati brzo da se pojede. A pogotovo jedva čekam da isprobam ulje iz tih teglica.
Suvi paradajz možete seckati za razne salate, možete ga koristiti za pizze i različita hlebna testa (fokača sa suvim paradajzom), sosove (humus sa suvim paradajzom), testenine (uz pesto od suvog paradajza), uz pečeno meso (rolat od mlevenog mesa sa suvim paradajzom)... pustite mašti na volju. Što se mene tiče može da se jede uvek i uz sve, ali ja nisam dobar primer, jer obožavam paradajz u svim oblicima.
Kao dodatak za kraj, moram da kažem da, skoro da mi se više sviđa ovaj moj osušeni paradajz u odnosu na industrijski. Nije jako suv i žilav, malo je drugačijeg ukusa i mirisa, a pogotovo onaj u koji sam dodala ljutu papriku sasvim sam sigurna da neće stići da se pokvari. ;)
Dodatak: 23.8.2013.
Hvala Gagi što je isprobala i sušila paradajz po ovom receptu. A kako izgleda u njenoj izvedbi možete videti na blogu Moje grne.
Dodatak septembar 2016.
Idealna za sušenje u kućnim uslovima je mini sušara ili dehidrator. I za sušenje u dehidratoru, važe isti principi kao i za sušenje u rerni, s tom razlikom da sa napunjenim dehidratorom, gusto poslaganog paradajza, sušenje može da traje i 24 sata na temperaturi 70°C.
