Nemački, švapski (shwabische) ili bavarski tradicionalni recept koji se mora obavezno probati ako putujete u Bavarsku Nemačku. Njihovo tradicionalno jelo, baš kao što su se i kod nas u Vojvodini odomaćila slična ili ista jela austrougarskog porekla: nasuvo s krompirom ili grenadir marš, ili nasuvo s kupusom ili rezanci s makom. U suštini sve su to vrlo slična, jeftina, obična, svakodnevna i jednostavna jela sa testeninom različitog oblika.
Špecle su slične tarani (recept kako se pravi tarana), a razlika je u tome što se za špecle pravi ređe testo. Ukoliko nemate gde da kupite špecle ili ako baš želite da ih sami pravite pogledajte detaljan recept kako da sami napravite špecle.
Za 500 g gotovih i skuvanih špecli potrebno je:
- 1 kašika putera,
- 500 g sitnog sira,
- so po ukusu u zavisnosti koliko je slan sir.
Napomena:
Kad već pravite nemačko jelo, naravno da je najbolji tzv. švapski sir, ali koristie onaj koji imate i koji najviše volite, isto kao i za domaće testo sa sirom. So dodajte po potrebi i ukusu u zavisnosti od toga da li je sir slan ili ne.
Priprema:
U dubljem tiganju otopite puter i dodajte skuvane i oceđene špecle. Špecle zapržite da malo porumene. Skinite tiganj sa ringle i dodajte sir. Dobro sve promešajte i poslužite odmah.
Kao obavezan prilog uz špecle je krckavi prženi luk, koji ako nemate gde da kupite u prodavnicama možete napraviti i sami.
Kako da napravite prženi crni luk?
1- 2 glavice crnog (crvenog) luka tanko narežite na kocke. Isečen luk stavite u hladnu vodu i ostavite ih da odstoje nekih 30 minuta da bi bio manje ljut. Iako je crveni luk sladak, ne smeta ako ga ostavite da stoji u vodi, biće još slađi. Crni luk ocedite i posušite papirnim ubrusom. Prosušeni luk uvaljajte u brašno.
Pržite ga u dubokoj masnoći, ili fritezi, na srednjoj temperaturi dok ne požuti i ne postane krckav kao čips.
Prženi crni luk pospite preko špecli sa sirom u tanjiru.
Naravno čaša hladnog piva uz ovo jelo se podrazumeva.
Odakle mi uopšte ideja da pravim špecle? Odgovor je vrlo jednostavan. Kada nam deca sve više odlaze "trbuhom za kruhom", najčešće u Nemačku, lako je da znamo šta se i kako kuva u Nemačkoj, pogotovo što je i većina vojvođanskih jela nemačko-austrougarskog porekla. To je lako, teško je što deca odlaze u neki drugi svet, teško je i njima a i nama što ih gledamo kako odlaze, teško je i što mi kao roditelji nismo bili u stanju da od ove državimo napravimo solidno mesto za život odakle ne bi morali da odlaze.
Teška tema za jedan blog o hrani, ali je to naša svakodnevica. Svakog dana po neko od dece ode odavde, sa namerom da se ne vrati, osim na par dana godišnje da obiđu roditelje. Prijatelje će svakako posećivati u nekom drugom kraju sveta, jer ih ovde i tako ostaje sve manje. Deca, pa i odrasli zreli ljudi, odlaze jer su umorni od ovdašnjeg iskvarenog sistema, ili "sistema bez sistema", umorni od svakodnevne borbe protiv vetrenjača i gluposti i bahatosti koje ne mogu promeniti. Kada je izbor prikloniti se tom nakaradnom sistemu ili otići, svi oni koji nemaju dovoljno dobar stomak za prilagođavanje odlaze. To je tako i to moramo prihvatiti, a da li će se u bližoj budućnosti nešto promeniti, zavisi samo od nas koji smo ostali.
A kako izgleda u Minhenu? Normalna, uređena država i grad, sa normalnim i, bar mi tako deluje, opuštenim ljudima, neopterećenih problemima kojima mi ovde razbijamo glave.
Recept i komentar sam napisala razmišljajući o svoj toj našoj deci koja su otišla, bez obzira u koji deo sveta su otišli.
A ovako špecle izgledaju u Engleskom parku, u blizini centra Minhena, u "Biergarten am Chinesischen Turm". Osim špecli, kobasice i perece su uz pivo obavezne. Pečene kolenice, šnicle, kupus i mnoge druge bavarske specijalitete sam ostavila za probu i neke druge odlaske u Minhen ;)
