Ovo je jedan veoma jednostavan i brz recept, ali tartuf nije obična gljiva, a samim tim ni recept nije baš običan.
Verovatno svi znate da je tartuf gljiva koja raste pod zemljom u (5-30 cm ispod površine), na krajevima korena biljke pomoću koje se hrani. Izgledom podseća na grguravi krompir, može biti različitih veličina, a ljudi ga pronalaze, tačnije za ljude ga po mirisu pronalaze specijalno obučeni psi pa čak i svinje.
Iako postoji više vrsta tartufa, što zavisi od staništa i vremena njegovog sazrevanja, najskuplja i najređa gljiva na svetu je beli tartuf koji može da teži i preko kilograma (u Evropi najpoznatiji region po belim tartufima je Istra i severni deo Italije). Ovakvi primerci se u svetu prodaju na aukcijama i "obični smrtnici" teško da mogu do njih dopreti. Ono što kod nas može da se kupi (za neku pristojnu cenu) ili pronađe i koristi za ličnu upotrebu su uglavnom crni tartufi (mada i njih ima nekoliko vrsta - letnji, jesenji, zimski). Različite vrste tartufa se razlikuju po mirisu, a pošto se ova gljiva i koristi kao začin, znači da je, osim retkosti i njegov miris najveća vrednost.
Kada se spomene miris tartufa, neko bi rekao da su velike razlike u mirisu različitih vrsta, neko da su u pitanju samo nijanse, dok oni manje skloni gastronomskim užicima ne bi ni primetili raziliku (kao što mnogi ne razlikuju miris peršuna od mirisa paštrnaka ili celera). Ono što ga još karakteriše je da taj njegov miris i ukus dugo ostaje u ustima (ja bih to nazvala "efektom umamija").
Da li ova glijva stvarno toliko vredi? Zavisi koliko cenite taj specifični miris tartufa i koliko vam se dopada taj miris koji podseća na neobičnu mešavinu belog luka, mleka i mokre zemlje.
Da li se meni ova gljiva dopada? Onako, nisam baš preterani obožavalac (mislim da postoje mnogo lepše i ukusnije gljive od njega). Dopada mi se kao što mi se dopada i većina drugih jestivih gljiva, mada tartuf i ne smatram "hranom", već začinom kao što je to npr. biber ili neki drugi začin. Ali to je samo moje mišljenje sa kojim ne morate da se složite.
Nego, šta je potrebno za ovaj recept:
- 250 g špageta,
- 2 dl tečne neutralne pavlake za kuvanje,
- 1 kašika putera,
- 1 kašikica sveže samlevenog bibera,
- malo narendanog tartufa,
- so po ukusu.
Još jedna napomena: tartuf je od retkih vrsta gljiva koje se koriste presne, tačnije uglavnom se samo tako i koriste. Zbog toga je veoma bitno da gljiva bude dobro očišćena, ali kao i za sve ostale gljive važi pravilo da ga ne bi trebalo prati pre upotrebe. Iako će retko ko baš vaditi tartuf iz zemlje, verovatnije je da ćete ga kupiti od nekog i da će on već biti očišćen, svakako ga pre upotrebe isčetkajte mekom četkicom, ili ga operite i ostavite da se prvo prosuši.
Priprema ovog jela traje onoliko dugo koliko traje kuvanje testenine (a svakako traje kraće nego što je meni trebalo da napišem ovaj tekst).
Pred kraj kuvanja špageta, u dubokom tiganju ili šerpi otopite puter, dodajte biber i pavlaku i promešajte. U tu mešavinu dodajte proceđene skuvane špagete sa tek malo vode u kojoj su se kuvale.
Sve promešajte i poslužite sa nekoliko narendanih kriški tartufa.
