Jabuke u palačinkama, ali nisu jabuke u šlafroku, iako liče - bar po ukusu. Znam da svako ima neki svoj idealni i praiv recept za palačinke i iako sam i ja pisala recept za palačinke nekoliko puta, nije na odmet da ponovim.

Baklava od bundeve je nešto između bundevare i baklave - baklendara ili bundeklava? Pravila sam i pisala recepte za klasičnu bundevaru od tankih kora, pravila sam baklave od oraha i maka, čak sam u trenutku "inspiracije" zamutila i kolač od bundeve, a sada evo i baklava od bundeve.

Da li ima onih koji nisu kao dete jeli bakine kolače? Svejedno da li su oni bili domaći ili industrijski? Kako god, moje detinjstvo je obeleženo ovim tako običnim, jednostavnim i ukusnim keksom. Što je najbolje od svega, bakin kolač je u današnje vreme mnogo lakše napraviti nego nekad. Dovoljno je da kupite aparat za galete ili vruće sendviče i eto - ne morate da koristite onu ogromnu i tešku gvozdenu skalameriju, palite vatru i na "Smederevcu" pečete kekse, kao što su to nekad naše bake radile...

Hleeb ili kolač? Svejedno, svakako je mirisni, ukusni, očaravajući slatki hleb ili kolač sa jabukama, odličan uz kafu, čaj, ili kolač za užinu, ukratko idealan je za svaku priliku.

Kada sam prvi put pravila mafine sa nutelom, bilo mi je jasno da je to jedan od onih zaraznih slatkiša koje nije dovoljno probati samo jednom. U svakom slučaju, ne spadaju u neke naše starinske domaće kolače, ali to nije razlog da ih ne probate. Pogotovo zato što su vrlo jednostavni za pravljenje.

Prvo sam pomislila da ne bi bilo loše da osušim malo jabuka, ali kada sam pročitala da se one trebaju sušiti po ceo dan u rerni, odustala sam. Međutim, pronašla sam neke recepte za čips od jabuka. Iako na prvi pogled i nema neke velike razlike, ipak ih ima. Sušene jabuke su mnogo suvlje, tvrđe i žilavije. Čips je... kao čips. Krckav, topi se u ustima... naravno teško mu je odoleti i potrebno je mnogo manje vremena da se napravi. Recept koji sam "prepisala" je za čips od jabuka i banana. U ovom mom receptu nema banana, samo domaće obične jabuke.

Ovaj kolač od bresaka (ili breskvi) je dobio ime po jednoj Jelen. Da ne bude zabune, Jelena je i osmislila i napravila kolač, ja sam bila samo jedan od degustatora. I naravno da sam se oduševila, stvarno je bio fenomenalan kolač, sočan, mek, ne previše sladak, voća taman... a najbolji dokaz da je bio dobar je to što je kolač je nestao "brzinom svetlosti".

Sasvim obični i jednostavni kolači, koji u zavisnosti od voća ili pekmeza koji im se dodaju, mogu da imaju različite ukuse. Iako u čupavu pitu, bar po onom starom originalnom receptu koji imam, ne ide sveže voće, ono je moj "tajni" dodatak koji daje svežinu ovom dosta slatkom kolaču. Takođe, umesto belih šljiva možete koristiti i one "obične", plave šljive ili bilo koje drugo voće, kao npr. jabuke ili višnje...

Već sam pisala o tome kako je proletos bilo na Blogerijadi, kao što sam i rekla da sam od sve hrane imala neke svoje "favorite". Ovo je jedan od tih favorita. Kolač je donela Zorica, a recept za perašku tortu je napisala na svom blogu "My Pans and Pots".

Mere za recept su originalne, uz neke moje sitne napomene, kako bih sledeći put znala kako sam je tačno pravila. U svakom slučaju količinu potrebnih sastojaka nisam menjala ni za zrno ;)

Čudim se sama sebi da recept za lenju pitu s jabukama do sada nisam objavila. Lenjost, zaboravnost... ne znam, ali zahvaljujući Duci i njegovoj pesmi sam shvatila da na kuvarancijama nemam recept za ovaj dobri stari kolač. A priča počinje tako što me je on zamolio da napravim "ketering" sa lenjom pitom za promociju njegovog albuma (ili sam se ja ponudila da je pravim... više se ne sećam ko je šta prvi rekao, ali to nije toliko ni važno).