Relativno jednostavno i brzo za pripremu, pod uslovom da koristite gotovo lisnato testo ;)

Mali zalogaji, bolje reći slatki zalogajčići sa jabukama. Testo je obično prhko, masno testo koje se i inače koristi za pite, jedino što su oblik i veličina malo drugačiji.

Ako hoćete da napravite dobar kolač koji se relativno jednostavno priprema, ili ako hoćete od relativno jeftinih namirnica da napravite svečani kolač, odnosno kolač koji će lepo da izgleda i da bude ukusan - napravite kuglof. Ne mora kuglof da se pravi od skupih sastojaka, dovoljni su i oni od kojih bi napravili npr. pitu od jabuka.

Još jedan recept za mafine, ovoga puta za mafine sa velikom, slatkom bundevom.

Mafini, k'o mafini. Kako, i od čega ćete ih praviti zavisi samo od vaše mašte. Kada jednom pronađete odgovarajuću meru, neće vam biti teško da dodajete ili oduzimate neke od sastojaka.

Kuglof sa kajsijama bih mogla nazvati i letnjim kuglofom, ali možete ga praviti i kada nije sezona svežih kajsija, odnosno, možete koristiti suve kajsije umesto svežih.

Kao i za ostale kuglofe koje sam pravila, recept je manje više isti, tj. sličan (ono što se pokaže kao dobro, ne volim da menjam):

Postoji li neko ko živi na ovim prostorima, a da nije probao dinje ili da ne zna šta je to? Da li znate zašto se za one dinje koje nisu baš slatke se kaže da su kao krastavac? Osim što po ukusu podsećaju na krastavac, po nekoj botaničko-biološkoj podeli dinja pripada porodici lat. Cucurbitaceae u koju spadaju i lubenice, bundeve, krastavci... a rodu lat. Cucumis gde su isto tako krastavci. Vrsta dinja ima mnogo, ne bih se upuštala u njihovo nabrajanje i razliku u izgledu, debljini kore, boji, ili ukusu. Ono što je karakteristično za sve dinje je da su sve bogate vodom i hranljivim materijama, ali i da imaju malo kalorija.

Kolači sa višnjama, oni starinski, seljački ili kako ih ja zovem - zbućkani sa višnjama.

Ideja za pitu sa višnjama i čokoladom mi je pala na pamet sasvim slučajno, jer sam u stvari htela da pravim one obične starinske kolače sa višnjama. Međutim muž me je ubedio da bih mogla nešto da promenim i preskočim te standardne tzv. seljačke kolače (volim da ih pravim kad su najjednostavniji), a da ne ispadne da ne znam ništa drugo, rešila sam da probam nešto što do sada nikad nisam pravila. A to nešto se izrodilo i u nešto sasvim dobro.

Recept sam smišljala u letu po sistemu "kako ispadne". Ono što sam malo preterala su količine, jer sam na kraju imala viška i testa i čokolade, a i višanja. Pitu sam pravila u kalupu promera 24 cm. Ako budete smanjivali meru, vodite samo računa o proporcijama.

Kratko, jasno, brzo i jednostavno: