Grilovani losos ili najjednostavniji način pripreme ribe, i to ne samo ribe nego i mesa (kako da ispečete ribu na roštilju?).

Iako sam već ranije dosta puta pisala, ponoviću još jednom - sve što može da se kuva ili peče u rerni, tako i pripremam. Ne volim da stojim ispred šporeta i iznad tiganja i tačka. Zašto onda pišem ovaj blog o kuvanju? Recimo zato što volim da pripremam hranu, seckam, slažem, kombinujem različite namirnice sa različitim začinima, volim da isprobavam tj. degustriram. Kako sam ovo napisala ispada da ni ne jedem, niti pripremam išta što podrazumeva prženje u tiganju. Nažalost nije baš tako, ali ono što za mene i nije tako loše je da posle udisanja masnih isparenja iz tiganja ne uživam baš mnogo u hrani.

Kao nastavak priče o smuđu, ovog puta ću, dodati samo jednu "sitnicu" u recept koja će jelu dati malo drugačiju notu.

Neko je, ne sećam se ko, poredio kuvanje sa muzikom. Ako bih to ja uradila na svoj način, osnovni recept za pečenje ribe, u poređenju sa muzikom, je bas ili ritam, tačnije osnova bez koje se ne može. Bez ritma nema ni kompozicije. Svaki dodatak osnovnom receptu možete da poredite sa dodavanjem novih instrumenata i tonova, koje uklapate u tu svoju kompoziciju.

Smuđ je najlepša, najbolja, najkvalitetnija i najukusnija rečna riba! Početak, sredina i kraj! Tačka.

Kitnikez, kitnkez, kotonjata, sir od dunja, žele od dunja? Dunja ili dgunja, latinski cydonia oblonga, engleski quince, ili nemački quitte. Od ovog poslednjeg tj. nemačkog naziva i potiče reč kitnikez odn. Quittenkäs ili prevedeno - sir od dunja.

Iako sam to već napomenula, moram da ponovim (a sigurna sam da ću to još koji put ponoviti): lisičarke su za mene najlepše i najukusnije gljive. Prošle godine sam u tekstu o lisičarkama pisala kako je kod nas u Novom Sadu vrlo teško, tačnije nemoguće pronaći ih na pijaci. Kako se snalazim? Ili preko "veze" i poznanika koji su toliko ljubazni da mi ih donesu iz Srbije, ili sama, kao što sam to uradila i ove godine jer sam iskoristila boravak u Vrnjačkoj Banji (na informatičkom skupu Infotech)  da barem za neko vreme obezbedim sebe svežim lisičarkama i vrganjima.

Dimljeni šaran sa vinom na pirinču, umesto svežeg šarana u vinu, napravila dimljenog. Ako do sada još niste probali dimljenog šarana, probajte obavezno! Miris i ukus je sličan kao i bilo koje drugo dimljeno meso, jer šaran ne bi trebalo da ima neki jak miris (kao što ga ima morska riba ili losos). 

Oduvek sam mislila da je proja onaj slani "kolač" od kukuruznog brašna sa jajima, sirom, kajmakom... Ali, sasvim slučajno sam na pijaci od jedne starije gospođe saznala da to nije proja, nego projara, a da u pravu proju ide samo brašno, so i voda. Iskreno, nikad nisam do tada čula za naziv projara. Opet neki drugi kažu da je taj hleb od kukuruznog brašna, tzv. Vasilica, koja se pravi za Srpsku novu godinu odn. za slavu svetog Vasilija. Sve u svemu još jedan od primera kako se isti naziv različito tumači ili kako jedno sasvim obično jelo ima različite nazive. Međutim, kako god da ga zovete, sve je to testo od kukuruznog brašna, uz manje ili više dodataka.

Paradajz čorba, jelo staro, obično, jeftino i sasvim jednostavno za pripremu. Oduvek mi je bila jedno od omiljenih jela, a još kada su posle paradajz čorbe za glavno jelo bile gomboce sa šljivama... to su bile prave dečije radosti.

Marzipan ili Marcipan!  Ova reč mi je oduvek zvučala nekako "carski". Jeste da mi je tako zvučalo, ali mi nikad nije bila neka od omiljenih poslastica. Nikad nisam volela one šećerne ukrase na tortama, niti sam ikad volela one "kupovne" bombone i čokolade sa marcipanom koje se samo tako zovu, ali je osnovni sastojak tog "marcipana" u stvari šećer. Oduvek mi je to nešto bilo previše slatko i krckavo i uvek su mi "trnuli" zubi od tih slatkiša.

Ali, šta je u stvari pravi marcipan?

Prokelj ili kelj pupčar, jedna je od kupusnjača, čiji me ukus najviše podseća na kelj, što mu i samo ime govori. Ovo jelo nije komplikovano za spremanje, a osim  toga i brzo se sprema.

Za ovo jelo ne postoji određen recept, jer vrsta povrća, odnosno šta ćete sve staviti u tepsiju i zapeći, zavisi od toga šta kupite na pijaci ili šta imate u frižideru.

Brzo, jednostavno i jeftino.

Salata od presne cvekle, rena i celera, prava jesenja, osvežavajuća salata, koja se sprema veoma brzo i jednostavno, a uz to joj i sam naziv govori da ima samo tri glavna sastojka. Ako vam se dopada ovaj recept pogledajte i recept za salatu od cvekle i limuna.

Još jedno od jela koje ima sasvim drugačiji miris, ukus i doživljaj kada se jede ovde u Novom Sadu ili negde na moru.

Jednostavna i brza za pripremu. U zavisnosti od broja ljudi za koje spremate ovu salatu, možete povećati ili smanjiti količinu potrebnih namirnica.

Ajvar, Kralj ili bolje reći Car zimnice! Kako se pravi ajvar? U mojoj varijanti to izgleda na sledeći način:

• 1 kg crvenih svežih paprika,
• 1/2 kg svežeg paradajza,
• par komada ljutih svežih paprika (ako ne volite ljuto ne mora),
• so, biber i malo ulja.

Pekmez od šljiva, jedan od klasika slatke zimnice bez kojeg skoro da ne mogu da se zamisle palačinke ili šufnudle. A ako volite malo neobičnije ukuse probajte da napravite ljuti pekmez od šljiva sa čokoladom.

Bećar paprikaš, ili bećarac, ili obično, jeftino, domaće letnje jelo od sezonskog povrća: pradajza, paprike i crnog luka. Ako toj jednostavnoj osnovi dodate pirinač, postaje đuveč ili bećar paprikaš s pirinčom, s mesom je leskovačka mućkalica, a s jajima je satarašili istočnjačka šakšuka.