Pogačice sa suvim vrganjima, a recept za lincer testo sa prahom suvih vrganja sam prepisala sa bloga Milke Adžić, kojoj se opet neizmerno zahvaljujem i na gljivama, gljivarenju i uvek korisim savetima o istom.

Suve šljive, suve kajsije i ostalo suvo voće su za mene savršenstvo ukusa, ali ako je to suvo voće potopljeno u čokoladu, onda je to savršeni desert.

Rolnice ili pitice sa gljivama, svejedno kako ćete ih nazvati, slične su onim kineskim prolećnim rolnicama sa povrćem, jedino što se za razliku od njih, ove moje rolnice peku u rerni a ne u tiganju ili fritezi u mnogo ulja.

Ovsene pahuljice su hrana. Mislim, mogu da se jedu svaki dan, kažu da su korisne za probavu i zdravlje,... Ukus? Baš ga i nemaju, ali ako im dodate nešto što ima i ukus i miris onda postaju stvarno jestive. Ali to i nije tako problem, problem je što od ovsenih pahuljica i slične hrane ja stvarno i ozbiljno i mnogo ogladnim.Što znači, ovo jelo nekom može biti doručak a nekom i aperitiv za otvaranje apetita.

Recept za kuglof sa suvim voćem je sličan receptu za komisbrot, ili božićni kolač sa suvim voćem, a u stvari je, prepisan iz nekog starog burdinog kuvara, obični kolač sa suvim voćem. Ukratko, ovo je neka moja varijanta kolača sa kandiranim voćem u formi kuglofa.

Rezanci ili testo ili nasuvo s kiselim kupusom, slično jelo kao i klasično nasuvo s kupusom ili rezanci sa crvenim kupusom. Razlika je u tome što se za ovo jelo koristi kiseli kupus, kao što i piše u nazivu.

Ovaj recept je posna, vegetarijansko-veganska varijanta bolonjeze sosa za špagete. Kombinacija ukusa i mirisa gljiva sa teksturom krckavih, iseckanih oraha, skoro da podseća na meso (znam da to što samo podseća na meso pravim mesojedima ne znači ništa, a vegetarijancima je i tako svejedno kad ga i ne jedu). U svakom slučaju jeste recept koji treba isprobati.

Hleb sa pečenom cveklom bih mogla da svrstam i u kategoriju slanih kolača, eto toliko je dobar i slastan. Naravno pod uslovom da volite cveklu isto kao i ja.

Čorba od pečene cvekle, jesenja ili zimska čorba od pečene cvekle i korenastog povrća je idealna, osim za grejanje duše i tela, tako i za bojenje sivih dana: izrazita crvena, uz mrvicu zelene i žute, boje koje na prvi pogled i na prvi, i sve ostale zalogaje unose malo vedrine makar u tanjiru.

Gusta, pikantna krem supa ili čorba od pečene paprike sa sokom od paradajza. Podjednako je ukusna i topla i hladna, čak je i vreme pripreme je vrlo kratko, pod uslovom da imate već ispečene crvene paprike.

Ovaj recept može biti veoma lagan, jednostavan i brz, pod uslovom da kupite gotove raviole i da imate već ispečene paprike. Ukoliko sami rešite da pravite testeninu uračunajte i to vreme u vreme pripreme (kako da napravite domaću punjenu testeninu).

Kiseli krastavci i feferone mogu da se kupe u svakoj prodavnici: manje ili više kiseli, krpuniji ili sitniji, sa različitim začinima, zašto onda praviti sebi posla i pripremati ih kod kuće? Zato što ih kod kuće pravite po vašem ukusu.

Ovaj recept za ljuti umak ili sos kuvam i pišem (što u šerpi, što u glavi) već par godina. Tačnije, moralo je da prođe neko vreme isprobavanja različitih sosova (kako mojih, tako i tuđih), da bih napravila svoju najbolju kombinaciju sastojaka za ljuti sos.

Gaspaćo (gazpacho) ili hladna čorba od žutog paradajza se priprema na isti način kao i gaspaćo od crvenog paradajza. Ako se pitate odakle mi ideja za čorbu od žutog paradajza, odgovor je jednostavan: ima se - može se. Kada u bašti imate paradajz u raznim bojama, možete sebi da dozvolite i taj luksuz pravljenja gaspaća u različitim bojama.

Testenina sa sosom od paradajza i patlidžana poznata je i pod nazivom "pasta alla Norma". Italijansko jelo, tačnije sicilijansko. Po nekim izvorima je ova pasta dobila naziv po operi Norma kompozitora Vinćenca Bellinija (Vincenzo Bellini), a po nekim drugim objašnjenima, navodno jelo poštuje "norme" i tradiciju regiona u kome je nastalo.

Još jedan od mnogih recepata za "tikvice na 1001 način" (ko se potrudim možda stvarno i dostignem taj broj recepata sa tikvicama). Ovoga puta tikvice su u testu za tortu, odnosno kori za tortu.

Ne znam da li je ovo pita, pizza od lisnatog testa ili tart. Liči na sve od navedenog, ali se isto toliko i razlikuje. Jedino što je isto za sva tri jela: možete ih filovati različitim sastojcima u zavisnosti od sezone ili onoga što imate u frižideru.

Musaka sa gljivama je po receptu koji je napisala Milka, gljivarka i blogerka, zaljubljenica u prirodu i šumski i gljivarski svet, administratorke grupe na fejsu Koja je ova gljiva,... a za sve što ste oduvek želeli da znate o gljivama, a niste znali koga da pitate, tu je opet MIlka kao živa, hodajuća gljivarska enciklopedija. Zato je i često spominjem u receptima sa gljivama, što se posebno odnosi na recepte sa šumskim gljivama, jer kada uz recept imate i Milkinom rukom ubrane i osušene vrganje, znate da jelo mora biti fantastično.

Mogla sam ovaj recept da nazovem i lenja pita s višnjama u rinfuzi, ili dekonstruisana lenja pita, ili samo kolač u foliji na roštilju. Kako god, radi se o jednostavnom receptu i kolaču kojeg možete praviti bilo kada i bilo gde možete zapaliti roštilj. Recept kao ideja je samo jedna od verzija recepta za jabuke u foliji na roštilju.

Ovo jelo može biti posluženo kao hladna salata sa testeninom i povrćem ili kao glavni obrok sa toplom testeninom. Recept, odnosno jelo je prilagodljivo vašem ukusu i raspoloženju. Može biti čak i veoma jeftino jelo, ako glavne sastojke sami napravite od paradajza i bosiljka iz bašte (recept za suvi paradajz i recept za domaći pesto od bosiljka).