Gljive i paradajz se vole, dobar su par i odlično se slažu. Još ako je gljiva vrganj i ako je paradajz sušeni,... savršena kombinacija ;)

Gljiva petrovača i to jelovgorska (rujnica-mlečnica-presnac). Moram da priznam da nikada do sada nisam jela ovu gljivu, što i nije čudo jer do sada nisam imala prilike da je uberem negde u prirodi. Ne znam kako je u drugim krajevima ali u Novom Sadu, jedini način na koji možete doći u posed ove gljive, je da je negde sami pronađete u šumi ili da poznajete nekog od koga ćete ih nabaviti, jer je na pijacama (barem kod nas u Novom Sadu nema). Naravno, to ne znači da treba sami, neiskusni i nepodučeni, da idete i berete gljive - taman posla. Branje gljiva uvek prepustite iskusnim (ali stvarno iskusnim) gljivarima, kako sami sebe ne biste doveli u neprijatnu situaciju, tačnije da se ne biste otrovali.

Što se mene tiče, odgovara mi što su najskuplje i najređe gljive tartufi, jer samim tim vrganji ne zauzimaju to prvo mesto. Ne sporim da je tartuf najbolja i najcenjenija gljiva (svakako jeste gljiva koju je najteže pronaći), ali vrganj... za mene je gljiva nad gljivama. Ne postoji ništa, od svega što sam do sada probala i jela, što može da se meri sa ovom gljivom.

Zašto?

Nemojte da vas naziv prevari: ćufte od šumskog pileta su bez piletine. Šumsko pile je vrsta gljive. Možda bi se neko i mogao prevariti i pomisliti da ove ćufte jesu od mesa - mnogo liče, ali lagala bih kada bih rekla da imaju isti ukus kao mesne ćufte, mada su meni ove čak i bolje.

Šta je vrbara? Latinski naziv Laetiporus sulphureus, poznata i kao žuti hleb, šumsko pile ili vrbovača. Možda ima i još neki naziv, ali ga ja još nisam čula. Inače, ova gljiva je savršena za one koji baš i ne vole miris i ukus gljiva, jer kao što joj i samo ime govori, veoma je slična i po teksturi i po ukusu pilećem belom mesu. Takođe, verovatno baš zbog toga što nema neki posebno jak miris i ukus, ne svrstavaju je u vrhunske gljive. Što se mene tiče, vrbara je fantastična gljiva, pamtim je još od najranijeg detinjstva, jer kada u kući imate ribolovca ili lovca, onda ste sigurni da ćete ovu gljivu jesti svaki put kada se pojavi na nekom panju ili drvetu vrbe.

Na mnogo mesta sam videla recepte za krompir pečen u rerni, a koji izgleda kao harmonika. Lepo izgleda, jeste zanimljivo kada isečete krompir tako da se on pečenjem u rerni razlista. Ali... Razlistavao se ili ne, ipak je to samo običan pečeni krompir koji malo lepše izgleda. Da bi taj obični postao malo neobičniji krompir dodala sam mu još jedan sastojak - gljive!

Pošto retko imam priliku da spremam bilo šta od svežih vrganja, onda te prilike pokušavam da iskoristim na različite načine. Osim toga, u jelima sa vrganjem ne volim da koristim neke jake začine kako ne bih prekrila njegov fantastični ukus i miris.

Do sada sam utvrdila da se vrganj najbolje slaže sa sirom i biberom, uz mrvicu belog luka. Uglavnom, u jela sa vrganjem dodajem nešto od toga, a u ovom slučaju osnovni sastojci uz vrganje su testo i sir.

Otkako kod nas može da se kupi batat krompir, moram da kažem da ga veoma često koristim. Jeste skuplji od običnog krompira, ali za razliku od običnog krompira ima malo bogatiji ukus tj. slast. Ukoliko niste u mogućnosti da kupite ili nabavite batat krompir, ovo jelo možete praviti i od običnog krompira. Ili u prevodu, možete peći običan krompir u rerni, ali umesto onih naših standardnih dodataka kao što su sir, kajmak ili slanina korisitite neke druge malo manje kalorične dodatke.

Znam da je zima vreme, kada se prave police od krompira u rerni, tako da je batat krompir u rerni samo predlog kako da na malo drugačiji način ispečete krompir.

Jednostavno, brzo, a dobro jelo. Naravno, jelo možete praviti i samo od svežih vrganja (ako ste "tako u mogućnosti"), ali za sve nas ostale koji vrganje uglavnom viđamo samo u sušenom obliku, rešenje je da te iste sušene vrganje mešamo sa nekim drugim gljivama. Koje gljive ćete koristiti, zavisi i od toga koje možete da kupite ili nabavite, naberete..., a u ovom slučaju suve vrganje sam koristila kao "obogaćivač" šampinjonima.

Ne mogu da počnem pisanje ovog recepta a da na prvom mestu ne spomenem milu i dragu mi Milku iz Užica, zahvaljujući kojoj uživam u mirisnim jelima začinjenim sušenim gljivama. Ovoga puta gljiva je crna truba, crna trubača, ili mrtvačka truba lat. Сantharellus cibarius. Iako im je ime zloslutno, nisu otrovne, niti postoje neke otrovne gljive koje su im slične, što znači da ne bi trebala da postoji mogućnost zamene sa nekom otrovnom gljivom. Osim toga, ukus im je fantastičan.