Ako niste gljivar, tj. niste neko ko dobro poznaje šumske gljive, nikako se nemojte upuštati u branje divljih, šumskih gljiva. Šumske gljive berete onda i samo onda kada ste 1000% sigurni da su one jestive i neotrovne. Taj posao je najbolje da ostavite dobrim i iskusnim poznavaocima, a umesto sunčanica koristite one gljive koje možete kupiti na svakoj pijaci, kao što su npr. bukovače, šampinjoni ili šitake.

Već sam pravila nešto slično (recept za bukovače sa starim hlebom), a ovo jelo je taj već davno spominjani recept Milke iz Užica (Koja je ovo gljiva?).

Originalna ideja i recept nisu moji. Ovo je Milkin recept za bukovače sa kiflama uz neke moje male izmene.

Kad smišljam sama neki recept, onda prvo gledam šta od sezonskog voća i povrća ima na pijacama. Princip po kojem pravim neko jelo (osim onog principa "šta imam u frižideru"), je šta je to što dospeva u isto vreme. Koje sezonske namirnice mogu da iskombinujem. Tako je nastao i ovaj jesenji, "gljivastični" recept.

Jelo, za koje bih mogla reći da, bar na izgled deluje sasvim obično jelo... i gledajući samo fotku bez izazivanja čula mirisa, teško da možete steći utsak o kakvom bogatstvu i mirisa, a i ukusa se radi.

Jelo koje je jednostavno da se napravi, ali je i savršeno ukusno. Vrganj sa svojim šumsko-orašastim mirisom i ukusom, uz dodatak zapečenog kozijeg sira.... vrh.

Gljive i paradajz se vole, dobar su par i odlično se slažu. Još ako je gljiva vrganj i ako je paradajz sušeni,... savršena kombinacija ;)

Gljiva petrovača i to jelovgorska (rujnica-mlečnica-presnac). Moram da priznam da nikada do sada nisam jela ovu gljivu, što i nije čudo jer do sada nisam imala prilike da je uberem negde u prirodi. Ne znam kako je u drugim krajevima ali u Novom Sadu, jedini način na koji možete doći u posed ove gljive, je da je negde sami pronađete u šumi ili da poznajete nekog od koga ćete ih nabaviti, jer je na pijacama (barem kod nas u Novom Sadu nema). Naravno, to ne znači da treba sami, neiskusni i nepodučeni, da idete i berete gljive - taman posla. Branje gljiva uvek prepustite iskusnim (ali stvarno iskusnim) gljivarima, kako sami sebe ne biste doveli u neprijatnu situaciju, tačnije da se ne biste otrovali.

Što se mene tiče, odgovara mi što su najskuplje i najređe gljive tartufi, jer samim tim vrganji ne zauzimaju to prvo mesto. Ne sporim da je tartuf najbolja i najcenjenija gljiva (svakako jeste gljiva koju je najteže pronaći), ali vrganj... za mene je gljiva nad gljivama. Ne postoji ništa, od svega što sam do sada probala i jela, što može da se meri sa ovom gljivom.

Zašto?

Nemojte da vas naziv prevari: ćufte od šumskog pileta su bez piletine. Šumsko pile je vrsta gljive. Možda bi se neko i mogao prevariti i pomisliti da ove ćufte jesu od mesa - mnogo liče, ali lagala bih kada bih rekla da imaju isti ukus kao mesne ćufte, mada su meni ove čak i bolje.