Ovom prilikom pišem recept za tu pravu, "seljačku", najobičniju, najjednostavniju, najjeftiniju i najzdraviju proju:
- 2 šolje belog kukuruznog brašna (najbolje je ako možete naći na pijaci ono domaće iz neke vodenice),
- 2 šolje pšeničnog oštrog brašna,
- pola šolje ulja,
- šolja vode (možda će vam trebati i malo više vode, ali najviše do 2 šolje),
- 1 prašak za pecivo,
- 1 čašicu domaće rakije,
- so.
Mera šolja označava onu šolju za belu kafu od 2,5 - 3 dl ali ne mora da bude. Bitan je odnos materijala i da sve merite istom šoljom.
Takođe, možete je praviti i bez ulja, biće malo suvlja, ali će joj ukus isto biti veoma dobar, otprilike kao da jedete pečeni kukuruz.
U dubljem sudu promešajte sve sastojke da dobijete žitku smešu.Testo ne sme da bude ni previše čvrsto ni retko. Ovo testo treba da odstoji neko vreme, a najbolje je da ga ostavite preko noći u frižideru da "uskisne".
Pre pečenja ga još jednom dobro promešajte odn. premesite. Testo stavite u odgovarajuću tepsiju, da bude debljine otprilike 2-3 cm. Pecite ga na 200°C oko 45 minuta ili dok ne dobije lepu zlatnožutu koricu.
Proja odlično ide za doručak uz kiselo mleko ili jogurt, a najbolje se slaže uz kiseli kupus u vidu sarme ili podvaraka ili uz pasulj. Kad malo bolje razmislim, ja je volim svakako i samu.
I za kraj, nemojte se razočarati ako vam ne uspe iz prve baš najbolje. Ja sam je pravila nekoliko puta dok nisam dobila ono što sam htela, a ove mere i ovaj recept su se meni pokazali kao najbolji. Naravno da i vi možete isprobavati i menjati odnose sastojaka i dužinu pečenja, dok ne napravite svoju idealnu proju, jer svi ti stari recepti "rade" po "odokativnom" principu. U svakom slučaju, ne možete nešto mnogo pogrešiti: nekad može da vam ispadne malo gnjecavija, nekad suvlja, ili krckavija, ali uvek će biti jestiva - osim ako je zaboravite i ostavite da izgori u rerni :)
Na kraju krajeva, ako vam se i ne svidi, spakujte je i idite na pecanje. Kao hrana odn. primama za ribu, biće odlična.
