Popara, bar za mene, spada u istu kategoriju kao što je ajnpren supa i slična jela po sistemu "od ničega nešto" (znam da se kaže ni od čega). Sve u svemu jednostavna i jeftina hrana od ostataka starog hleba i starog sira, koju možete da volite ili ne.
Priznajem da nisam od onih koji je vole jer nikad nisam volela gnjecav hleb. Nisam volela nikad ni hleb udrobljen u mleku, pošto od hleba najviše volim koricu, onu finu mirišljavu i krckavu... ali toga nema u ovom receptu. Od starog hleba radije pravim moče odnosno pofezne ili gibanicu od starog hleba, ali ponekad za promenu zgotovim i ovo jelo i to kad imam baš-baš suvog hleba. Osim toga, nekada je hleb bio i drugačije teksture, čvrstoće, verovatno je i brašno nekad bilo drugačije i hleb je mogao da stoji danima i da ipak bude jestiv (a imao je i miris i ukus). Međutim, takav hleb kada se osušio, onda jeste stvarno bio suv i tvrd i jedini način je bio ili da se samelje u prezlu ili da se natopi u ovakvom jelu kao što je popara.
Šta je potrebno za poparu:
- 2 dl mleka,
- 2 dl vode,
- 3-4 parčeta starog hleba,
- 2 kašike kajmaka,
- 1 kocka starog, prevrelog sira (otprilike isto 2 kašike),
- biber i so po potrebi ukoliko sir i kajmak nisu slani.
Hleb isecite ili iskidajte na manje kocke. Možete ga na malo masti propržiti u tiganju ili u rerni u tepsiji osušiti ga kao za prezlu. Što je hleb suvlji i tvrđi to je bolji za poparu. Pogotovo ako se hleb malo namasti i zapeče, biće i manje mekan u popari.
U šerpu sipajte mleko i vodu, kada provri dodajte kajmak i izmrvljeni sir, promešajte da se sve otopi i dodajte kockice hleba. Skinite sa vatre, promešajte i ostavite da hleb upije svu tečnost.
Podvarijante su da ne morate koristiti ni kajmak, ni sir, nego samo poparite vrelom supom stari hleb. Pošto je ovo jelo od ostataka, možete ga praviti u odnosu sastojaka i sa sastojcima koji vam najviše odgovaraju, pošto je ovo štedljivo jelo, odnosno način kako da iskoristite i ne bacite stari hleb.