Pekmez ili džem, marmelada, kako god da ga zovete, od belih šljiva, za mene je bio eksperiment. Pokazao se kao uspešan eksperiment. Veoma uspešan eksperiment! Ako možete da mi verujete na reč? Iako ne istog mirisa, po ukusu je vrlo sličan pekmezu od kajsija, stako-kisela kombinacija.
Znam da mnogi i ne znaju da postoje bele šljive, isto kao što mnogi misle da je to u stvari ringlov (dženarika ili džanarika). Bela šljiva je vrsta šljive, koju ćete retko pronaći na pijacama, ali ih ipak ima. Naravno da je najbolje ako imate voćnjak i u njemu bele šljive, ali to je već neka druga priča.
Izgledom je ista kao obična "plava" šljiva, npr. "požegača" ili "stenlejka", ali joj je boja bledo žuta i žućkasto zelenkasta. Miris jeste "šljivast", ali uz dodatak mirisa breskve. Ukus, bela šljiva ima slatko meso, ali kiselu ljusku. Veoma je neobična kada je prvi put probate, ali vremenom se naviknete da taj kiselo-slatki ukus. Možda mi se baš zbog te kombinacije i dopada.
Pekmez se kuva, kao i obični pekmez od šljiva.
U zavisnosti od toga koju količinu pekmeza želite da skuvate, jedino je važno da zadržite odnos količine šljiva i šećera.
Sastojci:
- na 1 kg voća, potrebno je 250 g šećera.
Napomena:
Mislim da nema potrebe dodavati ni vanil šećer, ni rum, niti bilo koji drugi začin jer je miris bele šljive dovoljno aromatičan. Ako volite slađe pekmeze, količinu šećera možete i povećati. Za moj ukus, ovo je više nego dovoljno slatko. Ne koristim "džemfiksove" tako da vam ne mogu reći kakav je pekmez ukoliko želite da skratite vreme kuvanja i dodate neki od želatina za zgušnjavanje.
Priprema:
Šljive operite i očistite od koštica. Očišćene šljive stavite u šerpu u kojoj ćete ih kuvati i dodajte šećer. Sve dobro promešajte i izgnječite šljive rukama, dok ne puste sok. Ostavite da odstoje nekoliko sati, najbolje dok se šećer ne rastopi. Možete ih pripremiti uveče, ostaviti ih preko noći i ujutru kuvati.
Pekmez kuvajte na srednjoj temeraturi, da ne bi previše prskao okolo. Da biste znali kada je gotov, morate praviti probe, odn. sipati u tanjirić kašiku pekmeza i kada povučete kašikom kroz njega mora daostane trag. Tada u vruće čiste tegle sipate vruć pekmez, zatvorite celofanom i ostavite "pretrpano" (pretrpavanje je da tegle stavite u ćebe i dobro ušuškate) da se sve polako hladi, nekih 24 sata, a to opet zavisi i koliko imate tegli.
Sve u svemu, ukus pekmeza od belih šljiva me najviše podseća na pekmez od kajsija, ne toliko zbog mirisa, koliko zbog tog svog kiselkastog ukusa. I baš zbog te kiseline, ovaj pekmez, kao i same bele šljive, po meni, su idealni za palačinke ili razne vrste kolača.
