Još jednom svima želim srećnu i uspešnu 2011. godinu. Kao dobar početak jedne godine (osim ića i pića) predlažem i jednu dobru zimsku šetnju. Bez obzira gde živite, sigurno imate ili deo grada bez automobila, ili neko izletište u okolini gde možete provesti barem sat ili dva u šetnji.
Kako smo se za doček fino najeli i napili, 1. januar je tradicionalno dan za odmaranje, spavanje i teglenje od stola do kreveta i nazad, pa tako u krug.
Ali zato smo danas Dragana, Žile, Zeka i ja rešili da potrošimo koju kaloriju u šetnji po Fruškoj Gori. Odabrali smo deo od Zmajevca do Brankovca i nazad (mapa), ni previše duga, niti previše zahtevna staza: što bi rekli, penzionerska ili rehabilitaciona šetnja. Žile je "sredio" nogu pre mesec dana, pa nije za mladalačke isforsirane ture (kao Žile je kriv što nismo više šetali).
Vreme je bilo idealno, bez vetra, ne previše hladno, temperatura taman takva da sneg škripi pod nogama. Sneg u gradu ne volim nikako (najobičnije "bijelo g...o" koje vremenom posivi i pretvori se u polusmrznuto blato), ovaj sneg van grada je već sasvim druga priča.
Nego, da se vratim na poentu ove priče, a to je nezaobilazni deo rituala zvanog zimska šetnja po Fruškoj Gori - kuvano vino. Pošto smo kola parkirali na Zmajevcu, u povratku smo seli u nekadasnji planinarski dom, a sada restoran sa odmaralištem. Prijatno sam se iznenadila, jer je od prošle godine renoviran, čak imaju i fine sobe za prenoćište i ono što smo se usput zezali "sobe za dnevni predah". Malo čudan naziv, što reče Zeka: Otkad se "to" zove predah? Bilo kako "ga" zvali, predah ili uzdah, mesto je lepo sredjeno. Iako nismo "predahnjivali", seli smo da popijemo čaj i kuvano vino. Napolju jeste bilo "minus par" stepeni, ali moram da priznam da sam se dobro preznojala šetajući (kad su počeli da sagorevaju sarma, prasetina i kolači) i baš mi je prijao mali odmor. Čaj, kao čaj, ali kuvano vino je bilo odlično. Nije bilo ni previše slatko, ni kiselo, što bi kaz'li taman! Ne znam kako su ga oni gore kuvali, i od kog vina, bilo je stvarno dobro, a moj recept za kuvano vino je sledeći:
Mere su koliko vina toliko vode, da ne bi bilo previše jako ili, odnos kao za špricer. U zavisnosti od toga kakav špricer volite, napravite i takvo kuvano vino sa više ili manje vode. Osnovno pravilo za sva vina pa i kuvano je: loše vino je uvek loše vino i ništa ne može da ga popravi. Što opet znači: za dobro kuvano vino i osnovni sastojak, tj. vino mora biti dobrog kvaliteta. E sad drugo je pitanje je da li volite slađe ili oporije. Ako volite slađe, možete upotrebiti neko polu suvo (polu slatko) vino, a ako ne, onda neko suvo (manje slatko, oporije). U samoj pripremi nema neke velike mudrosti, pogotovo u današnje vreme, kada svi imaju mikrotalasne rerne, dovoljno je da u staklenu vatrostalnu šolju sipate:
1 dl crnog vina,
1 dl vode,
kašikicu šećera (uvek možete došećeriti kasnije ako vam ne bude dosta slatko),
4-5 karanfilića,
4-5 zrna bibera,
malo cimeta.
Sve to stavite u mikrotalasnu i uključite na najači stepen na 3 minuta.
Isto to možete praviti i u šerpici ili lončetu na šporetu, s tim što ostavite na ringli toliko dugo dok sve ne provri.
Posle dana provedenog u šetnji (ili sankanju i skijanju, ako imate gde) za mene nema boljeg okrepljenja od kuvanog vina. Kada sa hladnoće uđete u toplu prostoriju i još kad popijete vruće kuvano vino... ma uši se zacrvene odmah, i sve oko vas postane mnogo lepše i veselije...
I još nešto da dodam, uz kuvano vino odlično idu paprenjaci! A šta je to? Recept za paprenjake.
