Obični kuvani pirinač je jedno sasvim obično jelo, koje kao takvo - bezukusno i bezmirisno može da se služi uz sva jela kojima treba neki prilog ili kao zamena za hleb. Nažalost, iako ga ja ne smatram nekom hranom, mnogim gladnim ljudima na svetu on predstavlja skoro pa i jedinu hranu. Od pirinča, na dalekom istoku, oni koji imaju i nešto drugo da jedu osim njega (ali im je nedostajalo nešto drugo za piće) pravi se i rakija, što i ne predstavlja tako lošu verziju pirinča (o sirćetu, testu i ostalim prerađevinama istog da i ne govorim).
Srećom, kako mi ipak pripadamo onim krajevima sveta, gde možemo sebi da priuštimo i neku dozu hedonizma, "obični kuvani pirinač" je jedno dosadno i monotono, bezukusno jelo, a pošto to jeste hrana, stalno se trudim da nadjem neku kombinaciju začina i jela uz koja on može da bude prihvatljivo ukusan.
Neki od predloga: U šerpu se stavi kašika putera i malo maslinovog ulja.
Ugreje se, doda se šolja pirinča i kratko se proprži (dok malo ne požuti). Nalije se vodom (otprilike odnos treba da bude 1:3 - pirinač:voda). Doda se jedna kocka za supu, ili dve kašikice vegete, nariba se malo muskatnog oraščića ostavi se da se kuva na laganoj vatri, oko 15 minuta, dok se pirinač ne skuva. Na kraju dodati malo seckanog svežeg lista celera, i jednu kašiku ribanog parmezana. Za one koji bi zdraviju varijantu ovog jela, obavezno izbaciti hemiju oblika "kocke za supu", kao zamena može odlično da posluži i mešano sveže povrće za supu sitno narendano, ili se pirinač umesto vodom, zaliva već skuvanom, pilećom ili goveđom supom (neki bi rekli "bujonom", ali to nije ništa drugo nego dobra domaća jaka supa od mesa).
Ovako kuvani pirinač je nešto što već mogu da zovem ukusnim :)
Naravno i za ovo jelo imam više varijanti, ovo iznad napisano bi bila neka "mediteranska" varijanta. Ako u taj pirinač dodamo, malo graška, šargarepe i zeleni to onda postaje "rižoto varijanta", ako umesto putera, celera i parmezana dodamo obično ulje, kari i soja sos, onda on postaje orijentalni, a ako umesto putera i maslinovog ulja koristimo mast i dimljenu slaninicu, onda on postaje "vojvođanski", a ako prvo propržimo malo luka i dodamo nekog mesa (bilo pilećeg, svinjskog, pa čak i ribljeg) onda postaje pilav... i tako u krug. Mogućnost kombinovanja zavisi od trenutnog raspoloženja i glavnog jela uz koje pirinač treba da se služi (osim ako on već sam po sebi nije obrok, kao npr. pilav). Savršentstvo pirinča se ogleda baš u toj njegovoj jednostavnosti i mogućnosti kombinacija.
