Sastojci:
- 200 g putera,
- 200 g šećera,
- 6 jaja,
- 300 g brašna,
- 150 g lešnika,
- 100 g čokolade,
- naribana kora jedne narandže (ne treba preterivati da ne bude gorko),
- 2 dl sveže isceđenog soka od narandže (to je otprilike 2-3 narandže, zavisi kakve su),
- 2 kašike kakaoa,
- 1 vanil šećer,
- 1 prašak za pecivo,
- 1cl ruma,
- malo soli i naribanog muskatnog oraščića i cimeta.
Priprema:
Ne znam kako je onom ko ovo čita, ali meni je i pri samom nabrajanju potrebnih sastojaka već krenula voda na usta.
Puter, šećer i vanil šećer penasto umutite mikserom. Dodajte jedno po jedno jaje uz stalno mućenje. U ovu smešu dodajte brašno, kakao, prašak za pecivo i na vrh noža soli (kao kad pravite palačinke). Sve još jednom dobro umitite mikserom. Dodajte naribanu koru i sok od narandže, čokoladu iseckanu na kockice, rum i začine. Lešnik pre nego što ga sameljete propržite kratko u tiganju da bi imao jaču aromu i mlevenog ga dodajte u testo. Sve dobro promešajte varjačom.
Kalup za kuglof premažite puterom i pospite brašnom. Testo izručite u kalup i stavite ga u rernu zagrejanu na 180°C, pecite ga otprilike sat vremena. Pre nego što izvadite kuglof iz rerne probajte iglom da li je dobro pečen. Ako na igli ne ostaje trag znači da je dobar, ali vodite računa ni da ga ne prepečete jer će biti suv.
Pečeni kuglof, kad ga izvadite iz rerne, ostavite desetak minuta da se malo prohladi i prevrnite ga na tanjir.
Za ovaj kuglof sam napravila preliv od čokolade na sledeći način: otopite i izmešajte 100 g čokolade, 1 kašiku putera, 1 kašiku mleka, 1 kašiku ruma. Otopljenom čokoladom prelijte još topao kuglof i sve ostavite da se ohladi - pod uslovom da možete (ili u ovom slučaju, ako morate) da dočekate da se ohladi.
Mislila sam da je ona moja prošla "kreacija" tj. kuglof sa makom i višnjama nešto savršeno, u stvari svaki put kad napravim neki novi kuglof taj novi je upravo onaj savršeni, ali ovo je još bolje od tog prethodnog savršenog.
P.S. odnosno nedeljni nastavak
Ovo iznad sam počela da pišem u subotu pre žurke, a šta se dešavalo u nedelju:
Moja je prvobitna ideja bila da napravim jedan "ljubavno-mladenačko-ne-obični kolač", pošto smo išli u jednu "ne-običnu" svadbu, ali u nedelju posle žurke, kada sam pravila kuglof po istom receptu za nas u kući, glava mi je bila kao trokrilni šifonjer, nije mi svanulo ceo dan od "veselja" prethodne večeri. Iako sam se zadržala na margariti (a koliko ih je bilo nisam brojala) pre i par špricera posle večere (a za večeru je bilo i prasetine, salata raznih, kiflica, pogačica, rolata, gibanica...), ujutru sam se osećala kao da me je pregazio FAP sa sve prikolicom. Kakav je provod bio na najboljoj svadbi na kojoj sam ja bila do sada (ako to može uopšte da se nazove svadbom) gde je mladoženja bubnjar u bendu (ili bolje reći grupama) u kojima su svirali i mnogi gosti... trebalo bi mi malo više vremena i prostora za priču... mada neke stvari bolje i da ostanu neispričane. Verujte mi na reč da je bilo odlično (bar koliko se sećam)! :)
Uglavnom, da se vratim kuglofu: Deja je negde oko podne kada se probudio i video mene kako izgledam počeo da se smeje i predložio da taj, drugi nedeljni kuglof koji pravim treba da nazovem "Mamoorni kuglof" (mala promena redosleda slova u odnosu na mramorni). Stvarno je bila teška situacija. Ne bih da se vadim na svoje psiho-fizičko-nedeljno-mamurno-stanje, malo sam zeznula stvar kod pečenja testa - pekla sam testo svega nekih četrdesetak minuta, odn.desetak minuta kraće nego što bi trebalo. Kada sam "kao" pečeni (tako mi je delovao) kuglof izvrnula iz kalupa... iz sredine je počelo da curi testo... šta ću, pokupim ja to sve nekako nazad u kalup, vratim u rernu na još nekih petnaestak minuta, a rezultat vidite na slikama. Fotografiju "mladenačkog" kuglofa još nemam, a ako je ikad i dobijem objaviću je svakako, jer smo se Zeka i ja baš potrudili da ga lepo upakujemo, kao "iz radnje".
