Što se mene tiče, odgovara mi što su najskuplje i najređe gljive tartufi, jer samim tim vrganji ne zauzimaju to prvo mesto. Ne sporim da je tartuf najbolja i najcenjenija gljiva (svakako jeste gljiva koju je najteže pronaći), ali vrganj... za mene je gljiva nad gljivama. Ne postoji ništa, od svega što sam do sada probala i jela, što može da se meri sa ovom gljivom.
Zašto?
Prvo i osnovno, vrganj nema onaj "zemljani" karakteristični "gljivasti" miris. Vrganj miriši na šumu, drvo, na suvo suvo lišće. Kad omirišim svež vrganj, čulo mirisa me vodi u neke predivne stoletne šume, "selim se" u neki drugi vanzemljski bajkoviti svet. Preterujem? Neee! Ne preterujem, jer nemam dovoljno veliki fond reči kojim bih mogla da preterano nahvalim ono što za mene predstavlja miris i ukus vrganja.
Kad sam već kod ukusa, ukus mu je blago, ali sasvim blago, nežno papren. Meso je, posle pečenja meko i skoro da se topi u ustima, ali zadržava onaj osnovni oblik i dovoljno je čvrsto da se ne pretvara u neku bezobličnu masu. Dakle, ukus i tekstura uz onaj već pomenuti karakteristični miris čine savršeno skladnu celinu.
Na koji način pripremati vrganj? Najviše zavisi od toga koliko često možete da ga sebi priuštite svežeg. Ako živite u nekom kraju gde vrganja ima "na tone" onda vam je svejedno, možete ga trpati gde god zaželite. Ali, ako je za vas (kao i za mene) vrganj teška egzotika, onda ćete se potruditi da ga pripremite na način, sa dodacima i začinima koji neće prekriti taj njegov predivni šumski miris - vrganj mora biti glavni gospodar mirisa i ukusa.
Jedan od načina je i ovaj sa palentom tj. kačamakom, koja svojom jednostavnošću još više ističe ukus i miris vrganja.
Sastojci:
- 1 šolja palente (ili domaćeg belog kukuruznog brašna koje ja više volim, ali zbog boje na fotografijama, u ovom slučaju sam koristila industrijsku palentu).
- 2,5 - 3 šolje vode (ili po uputstvu se kesice instant palente),
- 200 g svežih vrganja,
- 1 puna kašika svežeg izmrvljenog sira (može to biti feta ili neki mladi koziji sir),
- 1 kašika putera,
- so i obavezno sveže mleveni biber,
- malo svežeg peršuna.
Priprema:
U dublju šerpu sipajte vodu, dodajte pola kašikice soli, sipajte kukuruzno brašno i uz stalno mešanje kuvajte ga na laganoj vatri dok se ne skuva. Ako kuvate kačamak od domaćeg kukuruznog brašna onda je vreme kuvanja otprilike 20 minuta, ali ako kuvate industrijsku, instant palentu onda je skuvajte po uputstvu na kesici.
Vrganje isecite uzduž na tanke šnite. U tiganj stavite kašikicu putera i stavite na ringlu, na srednju temperaturu da se ugreje. Kada se zagreje poslažite komade vrganja. Kada porumene sa jedne strane, okrenite ih i zapecite ih još par minuta.
U tanjir sipajte kuvanu palentu ili kačamak. Preko kačamaka stavite pečene vrganje, sasvim malo pobiberite, pospite sa malo mrvljenog sira i seckanog svežeg peršuna. Poslužite odmah.
Savršenstvo ukusa, jednostavnosti... malo je reći da sam oduševljena ;)
I za kraj, svega ovoga ne bi bilo da nema divne Milke Adžić, koja mi je svojim gostoprimstvom omogućila da uživam u svim čarima Jelove gore i potrage za vrganjima.
Zahvaljujem se i Dragani sa bloga Brzo i lako, što je iskoristila ovaj recept i napravila jelo na svoj način.
Ako želite posno jelo, mlečni puter, sir zamenite biljnim.
