Jelo, predjelo, zakuska, meze, kojom god prigodom ga pravili pitice sa kupusom su izuzetno ukusne, a i mnogo lepo izgledaju. Prave se na sličan način kao rolnice s gljivama.
Patlidžan je odlično povrće u svim kombinacijama, sa ili bez mesa - punjeni patlidžan, kuvan ili pržen kaponata ili patlidžan i tikvice usoja sosu, ili pohovan patlidžan u bademu, ili pogledajte još neki recept s patlidžanom. Ali, ako ne volite ili ne jedete prženu hranu, ovaj recept za pohovani patlidžan je odličan jer ga možete peći bez dodate masnoće.
Humus (hummus), odnosno mlevena leblebija, sa pečenom paprikom, ili još bolje sa ajvarom, kao vegetarijanski namaz, umak ili sos.
Zapečene ili gratinirane špargle sa sirom mogu biti samostalno jelo (bezmesno), a mogu da posluže i kao prilog uz neko manje masno pečeno meso ili ribu sa roštilja.
Penasti, pufnasti, sunđerasti ili "flafi" omlet iako izgleda kao torta, u njemu osim jaja, malo soli i ulja nema ništa drugo. Jednostavno se pravi, topi se u ustima kao i svaka pena od belanaca, a izgleda zanimljivo. Možete ga peći kako u tiganju tako i u rerni. Pečenje u rerni znatno skraćuje vreme pripreme ako jelo pravite za više osoba.
Recept za pasulj sa gljivama i španatom liči na recept za pasulj s gljviama, a ideju za ovaj recept sam dobila kada sam videla Milkin recept za pasulj s koprivom. Ukratko, ovo je još jedna kombinacija pasulja i gljiva.
Ovsene pahuljice su hrana. Mislim, mogu da se jedu svaki dan, kažu da su korisne za probavu i zdravlje,... Ukus? Baš ga i nemaju, ali ako im dodate nešto što ima i ukus i miris onda postaju stvarno jestive. Ali to i nije tako problem, problem je što od ovsenih pahuljica i slične hrane ja stvarno i ozbiljno i mnogo ogladnim.Što znači, ovo jelo nekom može biti doručak a nekom i aperitiv za otvaranje apetita.
Ovaj recept je posna, vegetarijansko-veganska varijanta bolonjeze sosa za špagete. Kombinacija ukusa i mirisa gljiva sa teksturom krckavih, iseckanih oraha, skoro da podseća na meso (znam da to što samo podseća na meso pravim mesojedima ne znači ništa, a vegetarijancima je i tako svejedno kad ga i ne jedu). U svakom slučaju jeste recept koji treba isprobati.
Recept u kojem se koristi dobar domaći ajvar (ili pinđur), još ako u taj recept dodate pečene paprike i sira, on jednostavno mora biti dobar. Međutim, ovaj recept je odličan, žao mi što ga nisam ja smislila, a prepisala sam ga bloga Moje grne.
Đuveč (Güveç) je na turskom jeziku keramička posuda za kuvanje ili pečenje različitih jela. I kod nas đuveč označava, kako vrstu tepsije za pečenje u rerni, tako i naziv jela. Pošto je đuveč narodno ili domaće jelo, i baš kao što se ni narodnim pesmama ili bajkama, ne zna original niti poreklo, osim da to bi ono moglo biti negde u Mediteranu ili negde na Balkanu (da li Turska, Bugarska, Rumunija, Makedonija,...) tako i đuveč mnogi prisvajaju kao originalno jelo i svi ga nazivaju vrlo slično, baš kao i pomenutu posudu za pečenje.