Ove godine sam prvi put pravila pekmez ili džem od zove, tačnije od zovinih (bazginih) bobica, odnosno ploda zove. Do sada ga nisam nikad ni probala, kamoli pravila. Ne znam čak ni da ga je neko u mojoj okolini pravio. Sirup, sok ili čaj od cveta zove, su nešto na čemu sam odrastala, kako ja, tako i mnogi drugi, pa čak i moja deca. Nekad je bilo sasvim normalno da svaka kuća u proleće ima bar koju litru soka od zovinog cveta. I ne znam da li ima onih (sa ovih prostora) koji nisu bar jednom u životu probali taj čuveni domaći sirup od zove.
Pekmez, džem, marmelada? U čemu je razlika, osim naziva? Pekmez je srpska (odnosno turska) reč, džem je engleska, a marmelada je pekmez od citrusnog voća. Ali, u ovom slučaju to nije toliko bitno, jer pekmez od zove i nije nešto što se mnogo pravi i postoji par sitnica u vezi sa njim:
- nešto baš i nema mnogo recepata za ovaj pekmez (izgleda da nije uobičajen),
- pravi se kao i svaki drugi pekmez od voća i
- recepti se uglavnom razlikuju po tome što neko pravi pekmez sa celim zrnom zove, a neko skuvane bobice pasira, zbog sitnih semenki.
Naravno, pošto ne znam šta je bolje (a patim od teškog oblika "bolesti" zvane radoznalost), morala sam probati oba načina. Sve u svemu krajnji rezultat je isti.
Zova sazreva otprilike u avgustu. Plod zove je tamno ljubičaste boje. Presan plod zove ima grozan ukus, opor i kiseo. Presan plod zove može da izazove stomačne tegobe, zbog toga ga obavezno treba skuvati. To opet znači da su pekmezi, sokovi, džemovi i sl. idealni za pripremu bobica zove.
Kako se pravi džem/pekmez od ploda zove:
- 1 kg zrelog ploda zove,
- 1/2 kg šećera,
- 1/2 l vode,
- 1 vanil šećer.
Namerno nisam htela da dodajem još neke začine, jer sam htela da vidim i probam kakvog je ukusa pekmez od zove, bez dodataka, tj. da li je ukusan sam po sebi i da li vredi trošiti vreme na njegovu pripremu.
Možda najteže u ovom receptu je pronaći žbun zove a da se taj žbun ne nalazi na nekom prljavom i prometnom mestu. Osim toga, kada i pronađete takvo mesto budite sigurni da je žbun obrastao u koprivu i ostali korov i da ćete se morati pomučiti da biste ubrali plod. Kada ste obavili ovaj deo posla, tu nije kraj mukama. Kod kuće prvo treba dobro da operete bobice zove, najbolje jedan po jedan cvet pod mlazom čiste vode, a zatim bobice treba da skinete sa peteljki. To dosta dugo traje, bez obzira na relativnost pojma "vreme", jer sam plod zove nije nešto težak i treba vam dosta cvetova da biste dobili 1 kg ploda. A od tog 1 kg bobica, pekmezom ćete napuniti tek jednu malu, malecnu teglicu.
1. način bez pasiranja bobica:
U šerpu sipajte vodu, šećer i očišćene bobice zove. Kuvajte na laganoj vatri uz stalno mešanje. Otrpilike oko 30 minuta (± koji minut). Kada se pekmez dovoljno stegne sipajte ga u teglice i dobro zatvorite.
2. način sa pasiranjem bobica:
U polovini pripremljene vode (a to je 2,5 dl) skuvajte bobice. Kada one sasvim omekšaju propasirajte ih i dodajte im ostatak vode i šećer i sve kuvajte dok ne dobijete dovoljno gust sirup, otprilike kao med.
U oba slučaja ukus je isti jedino što se u ovom drugom ne grickaju sitne koštice koje svaka bobica zove ima.
Moj konačni utisak o ovom pekmezu: pekmez, kao i svaki drugi pekmez. Iako izgleda veoma efektno, ima lepu neobično tamnu boju,... ali nije ni blizu mirisa i ukusa pekmeza od kajsija ili višanja, čak nema ni onaj karakteristični miris cveta zove.
Međutim, ako uz razna pečenja ili kuvana mesa volite nešto što ima kiselkasto slatki ukus, onda ovaj pekmez može biti pravi izbor.
