Kad kažem crni pirinač, ne mislim na obojeni pirinač (mastilom sipe ili nekom drugom prehrambenom bojom), već na tamnu vrstu pirinča. Crni ili tzv.zabranjeni pirinač je vrsta pirinča koja je u Kini, još od drevnih vremena, bila rezervisana samo za carsku porodicu, odnosno bila je zabranjena za obične ljude. Danas se crni pirinač prodaje u celom svetu, pa i kod nas. Možete ga kupiti u većim marketima, ili specijalizovanim prodavnicama.
Potrebni sastojci:
- 1 šolja (2 dl) crnog pirinča,
- 500 g mešanih šumskih gljiva (vrganja, lisičarki),
- 1 mali crni luk (ili zelena perca mladog luka),
- 1 čen belog luka,
- 2 kašike putera,
- 2 kašike maslinovog ulja,
- 1 vezica peršuna,
- so i biber.
Priprema:
Recept je sličan, ali drugačiji u odnosu na klasični rižoto sa gljivama.
Crni pirinač kuvajte u mnogo vode, u razmeri: 1 deo pirinča i 5-6 delova vode. Kuvajte ga oko 30 minuta i zatim ga procedite. Crnom pirinču je potrebno malo više vremena da se skuva nego običnom glaziranom, belom pirinču.
Dok se pirinač kuva, u tiganju ili šerpi, na mešavini putera i ulja, propržite gljive sa sitno iseckanim crnim i belim lukom. Kada gljive omekšaju izvadite ih u tanjir sa strane i držite na toplom mestu. U istom tiganju na ostatku putera i ulja propržite skuvani pirinač. Servirajte tako što ćete u tanjir sipati pirinač, a preko njega stavite ispržene gljive i sve pospite iseckanim peršunovim listom.
Cni pirinač spada u najzdraviju vrstu pirinča. Tamno ljubičasto-crna boja, kao što je imaju i borovnice ili kupine, znači da sadrži mnogo antioksidanata, minerala, vitamina, koji pomažu očuvanju krvnih sudova u organizmu, snižavanju nivoa lošeg LDL holesterola i ukupnih triglicerida u krvi,... osim nabrojanog ima i malo kalorija, pirinač je "gluten free", ali naravno da uvek ima neko "ali".
Ako ste se zapitali zašto, kao u ovom receptu, kuvati pirinač u mnogo vode, a ne praviti klasičan rižoto, odgovor je u sledećem: pirinač (svaki, ne samo crni) zbog zatrovanosti zemljišta i vode arsenom i metalima, treba kuvati u što više vode kako bi se taj otrov, običnim rečima rečeno, "isprao".
Arsen, kao i razni teški metali se nalaze svuda oko nas i u vodi i u zemlji. Arsen je, to svi znaju, otrov. Čak i u malim količinama je kancerogen, loše utiče na rad kardiovaskularnog sistema, jetre i bubrega,... Koliko ga svi mi, svakog dana unosimo u organizam, teško da iko može imati tačan odgovor. Najviše ga ima u vodi, u plavoj ribi (tuna, sardina, skuša,...) i nažalost i u vinu i pivu.
Američka uprava za hranu i lekove (FDA - Food and Drug Administration), kao jedna od najpoznatijih svetskih agencija za kontrolu hrane i lekova, kao i za zaštitu i promovisanje javnog zdravlja, objavili su, između ostalog, sledeće:
- Ispiranjem pirinča pre kuvanja se ne smanjuje koncentracija arsena, ali se gube hranljivi sastojci.
- Kuvanjem pirinča u mnogo vode, iako se takođe gube hranljivi sastojci, znatno se smanjuje i koncentracija arsena.
- Poražavajuće je i to što su istraživanja pokazala da se nivo arsena u organski ili tradicionalnoj hrani značajno ne razlikuje.
Podaci su iz oktobra 2017. godine, ako vas više zanimaju pogledajte na linku: https://www.fda.gov/Food/FoodborneIllnessContaminants/Metals/ucm319948.htm
Sve u svemu, kao što kaže poslovica: što dobiješ na mostu, izgubiš na ćupriji i obrnuto. Pojam "zdrava hrana" je toliko relativan da svako može da ga tumači na svoj način. Jedini način, po preporuci FDA, kako da kontrolišemo unos raznoraznih otrova i štetnih materija u organizam je da nam ishrana bude što raznovrsnija i da ne bude bazirana samo na jednoj vrsti hrane. Što i nije ništa novo, jer svi odavno znamo da su osnovi pravilne ishrane: danas zeleno, sutra crveno, a prekosutra žuto... i manje vina, manje vina... ;)
