Za one ljude, "profesionalce", koji vole jagnjetinu takvu kakva je, pečena na ražnju ili na neki drugi tradicionalni način, ovakav recept može biti suvišan. Ali, ako spadate u grupu ljudi "amatera", ili kao što sam npr. ja, da ne uživate baš previše u jagnjetini, ovo je jedan od mogućih načina kako da od jagnjećeg mesa pripremite jedan ukusan, zanimljiv i ne baš uobičajen za naše prostore, obrok. Verujte da je stvarno ukusan, pogotovo ako to kaže neko kao ja, koja ne volim jagnjetinu i jedem je samo baš ako nema ništa drugo.
Zašto sam je onda pekla? Zato što sam ja jedina u kući koja je ne voli. A osim toga, jednom do dva puta godišnje, mogu mojim muškima da priuštim ovakvo kulinarsko zadovoljstvo. E sad, da ne bude sve baš tako jednostavno, ima i kod mene onih koji ne vole ovako pripremljeno meso, a za njih se peče ona "klasična" jagnjetina na maslinovom ulju sa ruzmarinom i mladim krompirićima.
Recept sam "iskopala" na internetu, tragajući za rešenjem koje bi za mene bilo prihvatljivo, odnosno kako da "malo" zamirišim i zamaskiram karakteristični miris i ukus jagnjetine. I evo rešenja: od jela koje se zove "marokanski jagnjeći tažin" napravila sam jelo koje sam nazvala "cicina aromatična jagnjetina".
Recept i način pripreme:
- 500 g jagnjećeg mesa isečenog na kockice (količinu mesa prilagodite broju osoba za koje kuvate, ovo je mera za 3 ne previše gladne),
- 10-15 komada suvih šljiva (ne treba ih mnogo da jelo ne bude suviše slatko),
- 1 crveni luk ili 2-3 mlada luka,
- 3-4 čena belog luka,
- 50 g badema (ili jedna šaka otprilike),
- 2 kašike proprženog susama,
- 1 štapić kore cimeta,
- đumbir, šafran, maslinovo ulje, so biber, tucana ljuta paprika i šolja vode.
Tažin je u stvari keramička (zemljana) posuda u kojoj se kuva ovo jelo. Ako bih originalni način pripreme poredila sa nečim nama poznatijim, to bi najviše bi ličilo na tzv. bosanski lonac, odnosno na kombinaciju mesa i raznog povrća. Osnovna razlika između arapskog i našeg načina pripreme su začini. U ovoj mojoj izvedbi povrća - nema! Ali zato je akcenat na začinima, kao uostalom i u originalnom receptu.
Meso isečete na kockice (kao za gulaš ili paprikaš) i kratko ga propržite na maslinovom ulju, svega par minuta da pobeli. Dodajte krupnije nasečen mladi luk (ili stari crveni luk na kolutove). Posolite, pobiberite, pospite tucanom ljutom paprikom po ukusu. Ako ne volite ljuto, možete staviti i slatku papriku. Dodajte suve šljive i začine, sve promešajte i izručite u zemljanu posudu u kojoj će se peći. Prelijte šoljom vode, tek toliko da meso ogrezne, ali ne da pliva u vodi. Odgore pospite prokuvanim, oljuštenim bademima i proprženim susamom. Poklopite, stavite u rernu, uključite na 180-200°C i pecite oko sat vremena.
Zeka senior i Neša jedu meso, a ja se "davim" u suvim šljivama i bademu, jedino kao što sam već rekla, iako su suve šljive mnogo ukusne, nemojte preterati sa njima da sve ne dobije ukus pekmeza od šljiva. Ali... i to je već stvar ukusa, jer po originalnom receptu treba dodati i šećer, ali za mene bi to bilo previše.
Uz marokansku jagnjetinu, naravno najbolje ide kuskus. Za 4 osobe treba 250 g kuskus-a, 2,5 dl vode, kašika maslinovog ulja i kašikica soli.
Vodu sipajte u šerpu, dodajte so i maslinovo ulje.Kada voda provri skinite šerpu sa šporeta i umešajte kuskus. Ostavite poklopljeno par minuta da testo upije vodu... i to je to.
