Vreme pripreme
Za veću količinu paprike (desetak i više kila) - desetak sati (minimum). Dobro nije sve vreme da morate stajati pored šporeta, možete sedeti dok čistite papriku. Kako god potrebno je vreme koje ćete utrošiti na ovu zimnicu.
Cena:
Cena po kilogramu – dosta visoka. Ukoliko bi se se računala cena rada po satu, utrošeni materijal i električna energija, i ako od desetak kila presne paprike dobijete 3-4 teglice gotovog ajvara (možda i malo više ako ga ne ukuvate da sva voda ispari). I ako za osnovnu računicu uzmemo da je, na pijaci kila crvene paprike ovog vikenda bila od 70 do 100 dinara (2010).
Dodatak 2026. cena lepe crvene paprike ajvarke od 200 do 400 din.
Rok trajanja
Dok se ne pojede, a treba uzeti u obzir da vreme koje je potrebno da bi se pojela količina ajvara pripremljena za tih 12 sati može biti daleko kraće ukoliko imate odgovarajući broj ješnih osoba.
Potreban materijal
Osim crvene paprike tzv. špica, ajvarka, makedonka, (ima dosta naziva za ajvar papriku), malo soli, bibera, ulja, jedan slobodan dan, i jedan mazohista koji će to da sprema, jer je posao pravljenja ajvara više nego zahtevan.
Ovo poslednje tj. mazohista je ključna stvar u pripremi ove zimnice, pa da pojasnim:
Mala digresija:
Iako reč mazohizam označava pristanak na mučenje, koje za cilj ima doživljavanje seksualnog vrhunca, u ovom tekstu nije o tome reč, ali ne znam kako drugačije da nazovem onog ko je spreman da zbog uživanja u hrani (ima li to ikakve veze sa još nekim oralnim užicima?) iscrpljuje sebe njenim višesatnim spremanjem.
Hrana i seks su iskonske potrebe za preživljavanjem i produžetkom vrste, svakog živog bića pa i čoveka. Vremenom smo stekli potrebu da uživamo i u jednom i u drugom na veoma različite načine.
Paprika kao afrodizijak?
Osim toga, kod ljudi je oduvek postojala tesna povezanost između seksa i hrane. Mnoge namirnice se opravdano smatraju afrodizijcima.
Među njima je i paprika, posebno ljuta paprika, koja zbog svog hemijskog sastava tzv. kapsicina izuzetno povoljno deluje na srce, krvni pritisak i smatra se da svojim dejstvom "podmlađuje" krvne sudove. Kad se sve ovo "sabere i oduzme", značilo bi da "mučenje" kroz dugotrajni proces pripreme ajvara, može da vas dovede i do više uživanja na kraju - oralnih (mislim na jelo) ili nekih drugih (seksulanih).
Većina nas ipak sprema zimnicu samo da bismo uživali u jelu. Međutim, problem predstavlja izražena bespotrebnost tog posla, koja me je i navela da razmišljam o mazohizmu, ako se uzme u obzir da danas može da se kupi manje-više sve voće i povrće tokom cele godine, i da iako postoje sve vrste konzervirane i smrznute gotove hrane, ima nas koji i dalje sebe mučimo spremanjem ajvara.
Zašto? Zato jer domaći i industrijski ajvar koji nalazimo po radnjama teško mogu da se porede, ali i zato jer mnogo više uživamo u onome što smo sami napravili, znajući koliko smo sebe u to uložili i koliko smo ga prilagodili sopstvenom ukusu.
Da se vratim načinu pravljenja ajvara.
Postoje recepti po kojima u ajvar ide patlidžan, beli luk, sirće i slični dodaci, ali jedini pravi i najbolji je onaj spremljen samo sa paprikom. Proverila sam mnoge varijante: patlidžan se dodaje da biste pojeftinili ajvar, ali mu tim pojeftinjenjem promenite i miris i ukus, belim lukom pogotovo. Njega možete naseckati posebno uz jelo. Najviše od svih dodataka, ukus ajvaru pokvari sirće. Ako mi ne verujete, isprobavajte dok ne nađete svoj idealni recept.
Takođe, ni svaka paprika nije ista, postoje babure, roge, crvene, zelene, krupnije, sitnije, sa debljom ili tanjom ljuskom. Za one koji kuvaju ajvar od presne samlevene paprike sa ljuskom, skoro pa da je i svejedno kakvu će odabrati, osim da ne bude previše vodena (a to, osim prodavcima, nikom ne odgovara).
Od paprika sa debelom ljuskom i malo mesa nećete dobiti ništa, a potrošićete mnogo novaca. Paprike koje su previše teške, obično znači i da su pune vode, što će vam znatno produžiti kuvanje ajvara i smanjiti količinu gotovog proizvoda.
I kako onda odabrati? Vaša procena da kupite najbolju papriku za ono što hoćete da pravite. Nažalost, mnogo puta se desi da otkrijete da ste pogrešili tek kad bude kasno da bilo šta promenite. Verujte mi da to jako dobro znam, zato sve ovo i pišem - sve je to moje (ne)iskustvo.
Priprema ajvara:
Paprik dobro operite i posušite. Ako ste tako u mogućnosti, papriku pecite na roštilju na drva. Osim što će se brzo ispeći, lakše će se oljuštiti i imaće miris dima, što je poseban plus za ajvar.
Ako nemate mogućnost da to radite negde u prirodi na vatri ili na nekom šporetu "smederevcu", onda vam preostaje da je pečete na električnom roštilju na terasi, ili na plotni špreta ili u rerni. Ovo poslednje je i najgora varijanta, jer onda paprika bude, više kuvana nego pečena. Teško se guli i jednostavno nije dobra. Ako imate gril u rerni, pecite odmah ispod grila, može donekle da pomogne da se paprika brže i bolje ispeče.
Dobra paprika i dobro pečena paprika je ona kojoj se ljuska lako skida, takoreći u jednom potezu sa cele paprike.
Čim se paprika malo prohladi da može da se čisti, treba skinuti ljusku i očistiti je od semenki. Pogotovo ako ste je pekli na roštilju i ako je ljuska sasvim crna. Ako takvu papriku neočišćenu ostavite da se upari, biće gorka i mirisaće na zagoreno. Prvo je očistite pa tek onda ostavite da se ocedi.
Da li ćete je ostaviti dan ili dva od vas zavisi, a možete kuvati i odmah. Jedini problem s paprikom koja ima mnogo tečnosti u sebi je dugo kuvanje, da bi ta voda isparila.
Očišćenu (od ljuske i semenki) papriku sitno iseckajte iscepkajte (cepklani ajvar) ili sameljite na mašini za meso (krupnije). Paprika ne treba da bude sasvim sitno isečena, osim ako želite da pravite namaz, a ne ajvar.
U veću, tj. širu šerpu sipajte na dno ulje, a preko njega samlevenu papriku. Dodajte so i biber. Ajvar kuvajte na srednjoj temperaturi dok sva (ili većina) tečnosti ne ispari. Treba da dobijete kremasti sos sa komadićima paprike. Da bi se to dobilo, opet zavisi od paprike, a i od mešanja.
Kako da znate kad je gotovo? Pravite probe tako što ćete vaditi po kašiku ajvara na tanjirić i gledati da li i koliko ima tečnosti, odnosno da li se sliva crvenkast vodica.
Skuvan ajvar
Skuvan ajvar sipajte u vruće sterilne tegle, zatvorite ih celofanom i poklopcem, pretrpajte i ostavite da se hladi 24 sata. Nakon tog vremena ajvar možete koristiti. Mada, mislim da je bolje da ga ipak sačuvate za zimu.
Ajvar možete sačuvati i u zamrzivaču. Šerpu sa ajvarem ostavite da se ohladi. Ajvar sipajte u vrećice, vakumirajte i stavite u friz. Po potrebi ga odmrzavate.
Dodatak:
Malo jednostavnija verzija pripreme ajvara je njegovo pečenje u tepsiji i rerni:
Samlevenu papriku prespite u nauljenu duboku tepsiju, začinite sve kao i inače što biste začinjavali i stavite u rernu zagrejanu na 200-220C. Pecite na istoj temperaturi, uz povremeno mešanje, sve dok tečnost, odnosno sok od paprike ne ispari.
