U proleće, kada krene sezona i kad sremuš preplavi Frušku goru, šteta je ne jesti ga i ne koristiti ga, makar kao začin u jelima. A postoji stvarno mnogo načina kako ga iskoristiti i moram priznati da ga u to vreme često jedemo, što presnog, što kuvanog i u raznim kombinacijama.

Za ovaj recept potrebno je samo da na brzinu ispečete lososa, kao što sam napisala u tekstu za grilovani losos. Recept za pripremu sosa od bibera je sledeći:

Recept sam pronašla na internetu pod nazivom Cinnamon Sugar Pull-Apart Bread. Kada sam videla fotografije, morala sam i ja da se oprobam u pravljenju slatkog razlistanog hleba sa cimetom.

Gljive šitake ili shiitake (lat. Lentinula edodes) potiču iz daleke Azije. Na prostorima Japana, Kine i Koreje gaje se preko 1000 godina, dok se kod nas ove šitake gaje relativno kratko vreme. To znači da ih u Srbiji, još uvek ne možete kupiti baš na svakoj pijaci ili marketu, ali ih možete kupiti sveže ili osušene u bolje snabdevenim supermarketima ili pijacama.

Za šomloi galuške tj. kolač su "nalepili" epitet dekadentni. Moram se složiti sa ovakvom konstatacijom, jer je kolač stvarno "preteran": preterano je dobar i sa mnogo sastojaka i čisto je uživanje jesti ga. Savršenstvo ukusa, mirisa, sočnog kolača koji vam se topi u ustima i tera vas na novi i novi zalogaj.

Kada sam prvi put jela starinsku slatku pogaču, kako ju je Ljubinka nazvala, mislila sam da je napravljena kao neki slatki hleb, odnosno kao prava pogača, samo da su u testo umešeni orasi. Kako sam se prešla, uopšte nisam prepoznala da je ona u stvari napravljena od tankih kora za pitu. Kao zahvalnost Ljubinki za ovaj recept i zato što me je naučila nečem novom, ovu pogaču sam nazvala njenim imenom.

Pravila sam sve onako kako je ona rekla ili barem onako kako sam zapamtila da je ispričala. Kako god da bilo, njen napisani recept za količinu potrebnih sastojaka nisam menjala, ništa dodavala ni oduzimala (bar ne za prvi deo recepta) ;)

Šufnudle, valjuške, njoke,... mogu se pripremati u slanim ili slatkim kombinacijama. U svakom slučaju testo se pravi na isti način, bar ga ja tako pravim, jer da li će biti slani ili slatki zavisi od toga sa čime ćete ih poslužiti. 

Kad kažem šufnudle, uz njih moram da spomenem i  gomboce ili knedle - prave se od istog testa, samo je oblik različit. Gomboce takođe mogu da budu u slanim ili slatkim varijantama, sa različitim punjenima. I knedle i valjuške možete uvaljati u prezlu, orahe ili mak,... razlika je samo u punjenju: gomboce se pune, šufnudle ne.

Kako god da pripremate smuđa, kuvanjem, pečenjem, prženjem ili pohovanjem, on jednostavno uvek bude ukusan, jer karakteristično je da smuđ ima izuzetno blag ukus i miris, tačnije on je jedina riba koja lepo miriši (pri tome ne mislim na one mirišljave dvonoge ribe). Naravno, uvek moram da napišem da kao i za svaku drugu namirnicu, morate imati "talenta" da je upropastite. Pečeni smuđ je, za moj ukus, dovoljno dobar, samo posoljen i bez ikakvih drugih dodataka. Ali ako hoćete da napravite malo drugačiji prilog uz pečenu ribu i da sasvim promenite čitav ukus jela, evo jednog predloga za sos od gljiva, koji se odlično slaže uz smuđa.

Slana torta od paprike i sira, fantastična kombinacija mirisa i ukusa. Nije čak ni mnogo komplikovan recept, pod uslovom da koristite od ranije pečenu papriku. Ukoliko nemate pečene paprike, u vreme pripreme uračunajte i vreme potrebno za njihovo pečenje.

Kao nastavak priče o rečnim ribama, sledi priča o štuki. Štuka ili "dunavska ajkula", najveća grabljivica naših reka... opet moram da pozajmim tekst sa  ribolovačkog sajta "Varaličar", da ne bih prepisivala i izmišljala "toplu vodu":