Izvorni recept čokoladnog preliva za palačinke potiče od Džoane Haris (Joanne Harris) pisca romana "Čokolada", "Kupinovo vino", "Čuvari obale", itd. Recept sam pročitala još pre par godina u nekim novinama (ne sećam se više ni kojim), a vremenom sam i zaboravila kako je tačno glasio. Postepeno sam ga prilagođavala svom ukusu, svaki put sam nešto menjala (oduzimala i dodavala) dok nisam na kraju došla do ove, za mene "magične" kombinacije.

Fina i neobična salata sa sremušem.

Sremuš (divlji beli luk, medveđi luk) je biljka koje na novosadskim pijacama, u poslenjih nekoliko godina, ima u velikim količinama. Drugi način da nabavite sremuš je da se tokom proleća (marta ili aprila) prošetate Fruškom gorom u potrazi za ovom biljkom. Lako ju je pronaći po mirisu.

Za početak priče, šta je u stvari sremuš?

Kad vam ostane starog hleba, a ne znate šta ćete sa njim, evo jednog rešenja, jer je stari, malo osušen hleb najbolji za ovo jelo. Za pripremu je brzo, jednostavno i jeftino. Uz recimo, paradajz čorbu, može biti odličan ručak (naravno, pod uslovom da ne spadate u one koji ne mogu bez mesa).

Ovo jelo je "trenutak inspiracije", jer kada sam odlučila da ga skuvam, nije mi se jelo ni samo meso, a ni paprikaš od gljiva, pa sam od ovih sastojaka umesto dva napravila jedno jelo. Uglavnom, pošto je ćuretina, kako ja kažem "posna" i nema neki specifičan jak miris, odlično se slaže uz aromatične gljive.

Ovaj kuglof sam htela da nazovem i "Ljubavni kuglof" jer je povod za njegovo pripremanje bila svadbena žurka naših mladih prijatelja Vesne i Đoleta. Zašto ljubavni, zato jer u sebi sadrži sve one sastojke koje bih, da sam neka prava veštica (mada ima i nekih koji bi rekli da jesam) stavljala u čarobni ljubavni napitak. Možda i postoji neki sličan recept za kuglof, negde, ali ovo je moja kreacija i trenutak inspiracije. U prvom momentu sam htela da to bude kuglof sa višnjama, ali sam se u zadnjem momentu predomislila, jer kombinacija čokolade i narandže je isto veoma "seksi". Takođe, u ovaj kuglof sam stavila dosta ribanog muskatnog oraščića i cimeta (navodno ovi začini pobuđuju ljubavnu... hmmm... želju), mada sumnjam da su ovakvi dodaci uopšte i potrebni Vesni i Đoletu...;)

Nije baš klasična slana torta, ali liči kada se preseče. Da li je dijetalno ili ne, to je već neko drugo pitanje. A da li je zdravo dobro - to jeste. Ako vodite računa o količini masnoće koju unosite u organizam, zadržite se ipak na belom mesu  pečenom na roštilju. 

Langoš je isto što i mekike, samo bolje! Kako bolje? Lako! :)

Navodno su langoške mađarsko nacionalno jelo, ali spremaju se i kod nas u Vojvodini, bar sam ih ja često jela i kao dete.

Meso kao ispod sača, a u rerni, ako bih upotrebila ono čuveno "ima se, može se - nema se, mora se", očigledno je, da je kod nas, ako ništa drugo, vremena uvek bilo na pretek. A kad pričam o sporoj hrani, onda tu svakako spada priprema hrane "ispod sača" (ispod poklopca) ili priprema hrane na vatri odn.ognjištu. Iako spremanje hrane ispod sača ne spada u tradicionalnu vojvođansku kuhinju, to nije razlog da se i ovde ta vrsta hrane ne sprema i ne jede, čak postoji dosta pečenjara i restorana u gradu koji spremaju hranu na ovaj način.

Kuglof sa makom i višnjama ili još jedna verzija kolača s rupom u sredini. A mak i višnje su za mene idealna kombinacija mirisa i ukusa.

Sastojci:

• 250 g putera,
• 200 g šećera,
• 1 vanil šećer,
• 6 jaja,
• 300 g oštrog brašna,
• 1 prašak za pecivo,
• na vrh noža soli,
• kašikica (ili po ukusu) ribanog muskatnog oraščića i cimeta,
• 150 g mlevenog maka,
• 300 g očišćenih višanja,
• 2dl soka od višanja,
• 1 čašica rakije od višnje.

Priprema:

Puter, šećer i vanil šećer se umute mikserom dok se ne dobije penasta masa, doda se rakija od višnje i jedno po jedno jaje uz neprestano mućenje. Zatim se (uz mešanje naravno) dodaje postepeno (kašika po kašika) mak i brašno sa umešanim prašakom za pecivo, cimetom, oraščićem i soli. Kada je sve umućeno po potrebi se doda sok od višnje, a to je otprilike oko 2 dl. Tečnost mora da se dodaje "odaktivno" jer testo ne sme da bude ni previše retko, ni previše čvrsto. Kad sam pisala recept za moj prvi kuglof objavila sam i slike kako testo treba da izgleda.

Kalup za kuglof se premaže puterom i pospe brašnom. Testo se izruči u kalup i stavlja se u rernu zagrejanu na 180°C, a peče se jedan sat - tačno (bar sam ga ja tako pekla). Pre nego što izvadite kuglof iz rerne probajte iglom da li je dobro pečen. Ako na igli ne ostaje trag znači da je dobar, ali vodite računa ni da ga ne prepečete jer će biti suv.

Pečeni kuglof, kad ga izvadite iz rerne, ostavite desetak minuta da se malo prohladi i prevrnite ga na tanjir. Od gore ga pospite prah šećerom ili u prah šećer sipajte sok od sveže isceđenog limuna, da se šećer rastopi, i time prelijte guglof. Ja sam se ovaj put odlučila za onu prvu varijantu, mada mislim da bi ovo drugo bilo bolje, jer mi je kuglof ispao malo slađi od onog kako ja volim, tako da bi mu kiselina iz limuna baš dobro pasovala. Mislim da je problem i u tome što je mleveni mak koji sam stavljala već zašećeren, tako da bi možda mogla i smanjiti količinu kristal šećera... ali to je već stvar ukusa.

Pošto je ovo bio eksperiment i nisam znala kako će sve ispasti (a ispalo je mnogo bolje od onog što sam očekivala) zadovoljna sam ukusom mada, sledeći put ću dodati još malo višanja u testo. Mislim da bi bilo bolje, bar za moj ukus. Ali kao što uvek govorim za sve recepte - nikad nemojte očekivati da ćete iz prvog puta odmah potrefiti ono što želite: teorijski, tek neko treće "kuvanje" bi bilo idealno: prvi put ćete možda "prebaciti", drugi put "podbaciti" i onda bi onaj treći put trebao da bude idealan. ;)

Verziju ovog recepta možete videti i na blogu Katin špajz