Mafini, k'o mafini. Kako, i od čega ćete ih praviti zavisi samo od vaše mašte. Kada jednom pronađete odgovarajuću meru, neće vam biti teško da dodajete ili oduzimate neke od sastojaka.

Iako redovno pravim one klasične punjene parike, tikvice itd.. moram da priznam da su mi se dojele tj. dosadile i nekako mi teško pada da ih kuvam. U ovom slučaju punila sam patlidžan, ali umesto njega, na ovaj način možete puniti i paprike i tikvice. Patlidžan je vrlo zahvalno povrće za kombinacije u različitim jelima, odlično se slaže sa različitim začinima, sa različitim vrstama mesa, možete ga kuvati, peći, pržiti, pohovati...  Patlidžan je odličan pripremljen na orijentalni način uz mleveno juneće meso, odličan je i kao vegetarijanski namaz, a uz mediteranske začine može biti i lazanja od patlidžana. Ćuretinom punjeni patlidžan je još jedan od recepata sa mediteranskim ukusom i mirisom.

Lazanje, kao i sva ostala testenina može da se pravi sa različitim mesnim ili povrtnim ili voćnim dodacima. Na ideju za ove lazanje sam došla tako, što mi je od standardnih lazanja sa bolonjeze sosom ostalo nekoliko listova, pa sam ih morala potrošiti u roku od par dana kako se ne bi potpuno rasušilo.

Zašto tikvice i paprika? Zato što volim ukus i miris pržene paprike i grilovanih tikvica i zato što sam to imala u frižideru ;)

Konačno sam rešila da probam sama da osušim paradajz u rerni i to između ostalog, zato što sam u pravo vreme, tj. u punoj sezoni domaćeg paradajza, u grupi Delimano posuđa na Fejsbuku videla sliku i recept za pravljenje istog. Iako to moje „rešavanje“ traje već par godina, nikako da i tu ideju sprovedem u delo. Kad god sam pomislila da bih ga mogla praviti - ili je vrućina, ili nema paradajza koji hoću da sušim... u stvari, kad me nešto mrzi uvek je lako naći izgovor. Već više puta sam rekla da je za mene pravljenje domaće zimnice uglavnom teško gubljenje vremena, pogotovo što ta domaća nekad ispadne skuplja od one industrijske zimnice. Osim toga malo je zimnice za koju smatram da je vredna mog slobodnog vremena, truda i rada – uz veliku verovatnoću da neće dobro ispasti i da će se zbog neadekvatnog konzerviranja brzo pokvariti. No, u ovom slučaju sam došla do zaključka da je sušenje paradajza u stvari vrlo jednostavan proces i da nema neke velike mudrosti i nije potrebna neka velika veština da bi se sproveo u delo. Da li i koliko će dugo trajati? Verujem da neće stići da se pokvari ;)

Kuglof sa kajsijama bih mogla nazvati i letnjim kuglofom, ali možete ga praviti i kada nije sezona svežih kajsija, odnosno, možete koristiti suve kajsije umesto svežih.

Kao i za ostale kuglofe koje sam pravila, recept je manje više isti, tj. sličan (ono što se pokaže kao dobro, ne volim da menjam):

Kada pišem o rečnoj ribi, znam šta i o čemu da pišem, znam da opišem kako pojedine vrste razlikovati, kakvog su ukusa, izgleda... kada je morska riba u pitanju - skoro pa da sam totalni duduk. Poznajem i znam da razlikujem nekoliko osnovih vrsta kao što su orada, brancin, zubatac, skuša, oslić... i otprilike se tu moje poznavanje morske ribe završava. Ostali morski plodovi: školjke, rakovi glavonošci... za mene su teška "egzotika", koju uzgred baš i ne volim.

Dinja sa šunkom, jer šunka se vole, dinja već malo manje. Ima li uopšte onih koji ne vole da jedu ovo voće/povrće? Ima! Ja! Dinje ne volim otkad znam za sebe. E sad kad se ukombinuje sa šunkom, sirom i bosiljkom, čak i meni postaje jestiva.

Starinski kolač s višnjama, onaj slatki, ukusni, obični, jednostavni, brzi ili kako ih ja zovem ukratko: zbućkani sa višnjama.

Koliko me moje pamćenje služi i koliko mogu dopreti u prošlost (svoju), prva stvar koju sam naučila da kuvam/pečem su bile upravo palačinke. Doduše, ne slane nego slatke, ali u principu testo je isto, tj. razlika je samo u količini šećera (u korist slatkih palačinki), jer testo treba da bude neutralnog ukusa - ni slano, ni slatko. Naravno razlike su i u punjenju palačinki, ali to je već neka druga priča.

U receptu losos u balzamiku sam pisala o načinu pečenja lososa, ovaj recept je sličan tom, bar kada je pečenje ribe u pitanju. Ono što je drugačije je sos.

Kao što sam i onda rekla, losos ne sme dugo da se peče i da se presuši. Dobro pečen losos znači da ostane roza u sredini. Za njega važi isti savet, kao i za biftek: nemojte ga prepeći! Ili ga pripremajte kako treba, ili nemojte nikako. Šteta je davati mnogo novaca za nešto što možete napraviti i od bilo koje druge ribe/mesa.