Još jedno od jela koje me vraćaju u detinjstvo, ali ovo je već pravi recept, ne kao ono 'leba i masti. Gomboce nisu jelo koje se baš previše trudim da pravim, iz jednostavnog razloga jer za njih treba dosta vremena, što za pripremu, što posle za pranje isprljanih sudova i kuhinje. Srećom sada je moguće kupiti i već napravljene smrznute gomboce, koje za divno čudo i nisu tako loše. U svakom slučaju, dobro je da postoji mogućnost izbora, a na vama je da odlučite kako ćete ih spremati.

Ovo bi se mogla nazvati jeftina, brza i zdrava hrana.

Dugo sam se spremala da ga napravim, pogotovo što mnogo volim ovu vrstu kolača. Nisam znala ni kakvo ime da mu dam, jer sam sastojke sama kombinovala, od onoga što sam imala u kući, a na osnovu nekih od recepata koje imam. Takođe, ovo je ujedno i moj prvi svojeručno napravljeni ovakav kolač. Možda sam imala onu tzv. početničku sreću, ali kuglof je ispao fenomenalno.

Postoje dva načina pripreme ove supe: jedan je da pravite od svežih namirnica, a drugi je da iskoristite višak tečnosti od punjenih tikvica i paprika. S tim, što moram da napomenem, ova druga varijata je mnogo ukusnija, iako bi se mogla nazvati i jelo od ostataka. Ne zvuči baš lepo, ali je ukusno.

Ajvar, Kralj ili bolje reći Car zimnice! Kako se pravi ajvar? U mojoj varijanti to izgleda na sledeći način:

• 1 kg crvenih svežih paprika,
• 1/2 kg svežeg paradajza,
• par komada ljutih svežih paprika (ako ne volite ljuto ne mora),
• so, biber i malo ulja.

Smokva (lat. ficus carica) je veoma cenjeno, zdravo i korisno voće. Može se jesti sveža, osušena, ili u nekom prerađenom obliku kao džem, slatko, kompot, rakija...Smokva je poznata od najdavnijih dana, u starom Egiptu su je smatrali lekom, a u mnogim verovanjima je ona sveto drvo.

Ne spadam u one žene koje prave zimnicu, svu po redu. Ove godine sam prvi put rešila da napravim pekmez od šljiva i to iz razloga jer moja tetka Anđelka, koja me je redovno snabdevala svake godine, sada zbog svojih godina odn. starosti to više ne može da radi.

Nije to nikakva velika mudrost, jedino što pravljenje bilo koje vrste zimnice, zahteva vreme, a to je ono što meni svakog dana nedostaje - kad bi dan trajao bar 30 sati...

Da se vratim pekmezu, mere su sledeće:

Na 1 kg voća treba 300 g šećera.

Za 3 kg šljiva stavite 1 kg šećera ako volite slađi pekmez, a za moj ukus je dovoljno 600 g šećera na 3 kg voća (ili 200 g na 1 kg voća).

Kod ovakvih recepta, odnosno pekmeza i slatke zimnice, najbolje je da se uzdate u sopstveni ukus. Znam da mnogi prave i pekmez od šljiva bez šećera. Ali ne treba preterivati ni na taj način.

Pekmez mora da bude sladak da bi se zvao pekmezom. Ako ne volite ovakvu vrstu zimnice, najbolje je da sveže vože stavite u najlon vrećice i u zamrzivač. Tako ćete imati voće cele godine i nećete se mučiti kuvanjem i razmišljanjem o količini šećera u pekmezu. Sve je na kraju krajeva stvar ukusa, ali ovo je ipak recept za pekmez, a ne smrznute šljive.

Šljive se dobro operu, i očiste se od koštica. Očišćene šljive stavite u šerpu u kojoj ćete ih kuvati i dodajte šećer. Sve dobro promešajte i izgnječite šljive rukama, dok ne puste sok. Ostavite da odstoji tako par sati, najbolje je da ujutru pripremite, a uveče kuvate. Pekmez se kuva na srednjoj temeraturi, da ne bi previše prskao okolo. Da biste znali kada je gotov, morate praviti probe, odn. sipati u tanjirić kašiku pekmeza i kada povučete kašikom kroz njega mora daostane trag. Tada u vruće čiste tegle sipate vruć pekmez, zatvorite celofanom i ostavite "pretrpano" (pretrpavanje je da tegle stavite u ćebe i dobro ušuškate) da se sve polako hladi, nekih 24 sata, a to opet zavisi i koliko imate tegli.

Napomena: po nekom originalnom receptu pred kraj kuvanja bi trebalo dodati malo konzervansa, ali ja to ne stavljam. Ne volim da koristim tu vrstu hemije. Ako ne stavljate konzervans, rok trajanja je znatno kraći, pogotovo kada se tegla otvori. Mislim da ovaj moj pekmez bez konzervansa ipak neće stići da se pokvari, jer od tri kile voća, dobila sam samo tri teglice.

I za kraj još jedna preporuka: pekmez od šljiva najbolje ide uz palačinke, a odličan je i kao doručak, namazan na parče hleba sa puterom, a tek šufnudle s makom i ovim pekmezom... moraću uskoro da ih pravim.

Pisati recept za ovo jelo? Ovo i nije jelo za koje treba recept, ali... Za mene je ovo slana poslastica, a najviše sećanje na detinjstvo i neka davno prošla, srećnija vremena (kako ovo strašno zvuči - "davno prošla"). Sećam se da smo nekad u školi, sigurno jednom nedeljno za užinu dobijali hleba i masti sa alevom paprikom, uz šolju čaja ili mleka. Ne znam da li današnji klinci jedu ovu "nezdravu hranu", mada se oni uglavnom lepe na sve vrste modernog "junk food-a"?  Možda jeste 'leba i masti nezdrava hrana, ali nije "fensi", kao razni "mekovi", ili u poslednje vreme KFC, pomfriti, mekike i sl.

Ovaj recept sam dobila od mog kolege sa posla Neše, a pošto je on čovek koji zna šta je dobra hrana, morala sam da mu verujem da je ovo odlično jelo i da ga isprobam. Nije ovo njegov recept, on je samo jeo, a recept dobio od svoje kume.