Moja svekrva tj. Zekina mama pravi najbolje slatke kiflice sa pekmezom na svetu!!! Potpisujem! :)

Priznajem, ove kiflice na slikama nisam ja pravila (neću ni da pokušavam, sve dok baba Anka bude htela, mogla i želela da ih pravi).

Još jedno od jela koje ima sasvim drugačiji miris, ukus i doživljaj kada se jede ovde u Novom Sadu ili negde na moru.

Jednostavna i brza za pripremu. U zavisnosti od broja ljudi za koje spremate ovu salatu, možete povećati ili smanjiti količinu potrebnih namirnica.

Ovo je recept, koji sam dobila od Dragane i Žileta. Slike (klikni ovde) su sa jedne vikendaške šetnje po Fruškoj Gori, kada sam ih prvi put jela, i tada smo išli od Zmajevca do Ledinačkog jezera (ne baš skroz do dole, jer teško da bismo se vratili peške nazad). Oni koji su išli tuda znaju o čemu pričam, a za one koji ne znaju, tu ima nekih 4-5 kilometara u jednom smeru (što i nije mnogo po ravnom putu), ali sa pojedinim mestima gde i divokoze (za obične koze je suviše strmo)  "pasu pod ručnom". Pod takvim i tim uslovima, Dadini mafini su bili više nego ukusni i poželjni. Kad malo bolje razmislim, ti mafini bi svakako bili ukusni, ne samo u šetnji.

Testo spremljeno na bilo koji način je moja omiljena hrana (osim testo s kupusom). Teško mi je da se odlučim koje mi je najomiljenije, ali ovo jelo jeste jedno od boljih. Najbolje od svega je što ovo jelo ne samo da je ukusno, nego se izuzetno brzo i jednostavno sprema, a ako imate svoju malu "plantažu" bosiljka na terasi kao ja (ili kupite struk bosiljka na pijaci) i sami pravite pesto sos, onda ovo jelo nije čak ni skupo.

Skoro sam na e-mail dobila primedbu ili kometar (kako god) da bih mogla objavljivati više recepata za testo tipa kiflice, pogačice i sl. Moram malo i da se pravdam zašto nemam više ovakvih recepata: sve što objavljujem ovde sama pravim, Zeka slika, a svi zajedno jedemo. Problem je moje slobodno vreme, jer ne mogu da postignem da napravim, napišem i objavim baš neki veliki broj recepata. Pišem ono što mislim da možda može biti i nekom drugom zanimljivo, a ono što možete biti sasvim sigurni to je da je sve što ovde čitate o spremanju hrane lično iskustvo - osim ako drugačije ne naglasim. Jedino iz tog razloga nemam više tekstova odn. recepata.

Opet sam imala dilemu kako da ga nazovem, ne mogu ovo nazvati "moj drugi kuglof", iako jeste drugi, ali kad bih svaki nazivala rednim brojem, ako me krene mešenje, neću znati šta koji broj znači. Ovaj put sam se ipak odlučila za nešto smislenije, zašto dvobojni, zato što osim kokosa ima i čokolode, a sve je podeljeno na dva dela, tamni i svetli. Htela sam da ga nazovem i Bounty, našla sam i neke recepte na netu sa tim imenom, ali ni jedan nisam našla da odgovara ovakvom kuglofu.

Koliko mogu da se setim, ne poznajem nikog  ko ovo ne voli da jede (što znači da u mom okruženju nema vegetarijanaca), a za sebe mogu da kažem da sam stvorila uslovni refleks: lučenje želudačnih sokova na sam pomen ove hrane. Moram da priznam i da mi je ovo jelo jedno od omiljenih - nikako ne mogu da ga se zasitim. Jedino što ne mogu da ga svrstam u baš zdravu hranu i nikako se ne uklapa u tekst o uravnoteženoj ishrani - ali je zato zdravo dobro.

Pohovana pečena paprika punjena sirom je za mene jedno od najboljih jela. Jeste da zahteva malo više vremena za pripremu, ali vredi svakog truda. Naravno da za ovaj recept ne morate koristiti sveže pečenu papriku, možete iskoristiti i pečenu papriku iz zamrzivača.

Ideja za ovaj receptje nastala od recepta za paprike sa fetom i bademom, sa Najdželinog sajta. Inače, jedna od mojih omiljenih salata.