Prošle nedelje sam pisala kako spremam meso sa povrćem na kineski način (kineska "fast food"), a ove nedelje je na redu slična kombinacija namirnica, pripremljena na naš domaći način, kao "slow food" ili kao hrana koja se sprema dugo i polako. Ako bih upotrebila ono čuveno "ima se, može se - nema se, mora se", očigledno je, da je kod nas, ako ništa drugo, vremena uvek bilo na pretek. A kad pričam o sporoj hrani, onda tu svakako spada priprema hrane "ispod sača" (ispod poklopca) ili priprema hrane na vatri odn.ognjištu. Iako spremanje hrane ispod sača ne spada u tradicionalnu vojvođansku kuhinju, to nije razlog da se i ovde ta vrsta hrane ne sprema i ne jede, čak postoji dosta pečenjara i restorana u gradu koji spremaju hranu na ovaj način.

Malo sam se začudila što, kada u google-tu ukucate kuglof sa makom i višnjama ne dobijete ni jedan tačan pogodak. Postoje razni, slični kolači i sa makom i sa višnjama i kolači sa sličnim nazivima, ali ne baš u ovoj i ovakvoj kombinaciji. Nije mi jasno, da li se ne prave kuglofi sa makom i višnjama, ili ljudi to ne vole da jedu, ili autori kulinarskih blogova nisu posvetili previše pažnje ključnim rečima i SEO optimizaciji. Kad smo već kod toga ni ovaj moj blog nije najidealnije optimizovan (to je samokritika), ali je relativno dobro pozicioniran u odnosu na mnoštvo sajtova koji se bave kuvanjem, receptima i sličnim temama.

Svinjetina ili svinjski file na kineski način, ili svinjetina na sečuanski način,  je ono što smo mi navikli da se kod nas pravi po kineskim restoranima brze hrane. A to što mi smatramo da je kineska hrana, u stvari je samo jedan malecni deo kineske kuhinje, čija se osnovna podela odnosi  na oblasti iz kojih potiče kao što su pekinška, šangajska, kantonska, sečuanska, itd...

Postoji mnogo recepata za oblatne, a ovo je, ne bilo koji, nego recept za babine oblatne. Uzgred, da li kažete oblatne ili oblande?

Predjelo, ili salata... svejedno. Uz malo mašte može od malo paradajza i sira da se naprave "slatki" zalogajčići.

Ovog puta sam, za promenu, umesto običnog svežeg šarana u vinu, napravila dimljenog. Razlika je... ogromna i to naravno u korist ovog drugog. Ako to do sada još niste probali, probajte obavezno! Miris i ukus je kao i bilo koje drugo dimljeno meso, jer šaran ne bi trebalo da ima neki jak miris (kao što ga ima morska riba ili losos). Kažem ne bi trebalo, jer šaran nekad zna da "povuče" malo na mulj... ali teško je znati da li je baš takav, a kada saznate onda je već kasno da bilo šta promenite.

Vikend je vreme i za pasivno i aktivno odmaranje (kako kome) i za druženje... a u mom sluačaju kombinacija aktivnog odmora i druženja su šetnje. Posle jučerašnje i današnje šetnje red je bio da napravim nešto slatko za "oporavak" i nadoknadu izgubljenih kalorija. :) Danas sam u priči sa Draganom dobila ideju da nekako smutim mafine sa makom. A kad pomislim na mak tu su negde i višnje, jedino što ne mogu nikako da se odlučim koju kombinaciju više volim: mak-višnje ili čokolada-višnje. Uglavnom odluka je pala da danas budu višnje sa makom, a sledeći put ću praviti ovu drugu kombinaciju.

Relativno brzo i jednostavno jelo. Da li će biti brzo zavisi od toga da li ćete spremati samo kelj, ili ćete uz njega kuvati, recimo dimljenu butkicu. U ovom drugom slučaju računajte na malo više potrebnog vremena. Ako uživate u "oralnim zadovljstvima" tj. dobroj hrani, mislim da vam neće teško pasti malo duže čekanje, jer je kombinacija kelja i dimljenog mesa fenomenalna i preporučujem je kao pravi delikates. E... sad, onima koji ne jedu meso, ili ne vole dimljeno meso teško da mogu objasniti kakvo "blagotvorno" dejstvo na nepce ima ova kombinacija. Pošto ne mogu, ili bolje reći ne znam, dovoljno dobro da opišem ukus kuvane dimljene butkice (moj fond reči je mogo skromniji od potrebnog za opisivanje užitka u ovoj hrani), neću da pišem ni o nekom lošem dejstvu ove vrste mesa na ostale organe, njega i tako ne možete osetiti odmah.

Verovatno najpoznatiji italijanski sos za testeninu, bilo špagete, lazanju ili nešto treće. U stvari kad kažem špagete (bez onog sa...), mislim na špagete sa ovim sosom.  Kao i za sva jela, postoje mnoge varijante i podvarijante, ali osnova ovog sosa je mleveno ili sitno iseckano juneće meso i paradajz. Sve ostalo su začini, odn. arome, mirisi koji i čine ovaj sos takvim kakav je. Bez njih, ovo bi bila samo još jedna varijanta našeg običnog paprikaša.

Davno sam pronašla ovaj recept na nekom sajtu koji se bavio zdravom ishranom, taj sajt više i ne postoji, ali znam da su tamo pisali kako je kombinacija niskokalorične ćuretine i crnog meksičkog pasulja bogatog antioksidantima kažu idealna. Ali, i bez obzira na nutritivne vrednosti ovog obroka, pasulj sa ćuretinom je odlično jelo i veoma brzo i lako se sprema.