Kuvarancije

U receptu Losos u balzamiku sam pisala o načinu pečenja lososa, ovaj recept je sličan tom, bar kada je pečenje ribe u pitanju. Ono što je drugačije je sos.

Kao što sam i onda rekla, losos ne sme dugo da se peče i da se presuši. Dobro pečen losos znači da ostane roza u sredini. Za njega važi isti savet, kao i za biftek: nemojte ga prepeći! Ili ga pripremajte kako treba, ili nemojte nikako. Šteta je davati mnogo novaca za nešto što možete napraviti i od bilo koje druge ribe/mesa.

Ako volite reš ribu, onda bar što se mene tiče, idealni su šaran ili melez (babuška, ukrštenjak) ili neka druga sitna bela manje kvalitetna riba sa mnogo kostiju. Prvo zato što su mnogo jeftiniji od pravog lososa, a drugo dužim pečenjem će se istopiti masnoća iz šarana, a od ove sitne ribe moći će čak i one sitne kosti da se jedu. Naravno, sa mojim mišljenjem ne morate da se složite, ali ako vam kažem da ne jedem biftek jer ne volim i ne jedem presno i polupečeno meso, ne volim ni polupečenog lososa, ali objektivno jeste mnogo bolji i ukusniji nego onaj prepečeni. Jednostavno, nije to ni isti ukus ni tekstura.

Šta je potrebno za lososa sa šitake gljivama?

Za moju tepsiju, promera nekih 30-ak cm, potrebno je 5 šolja od čaja (to mi je mera) brašna - često pomešam polubelo sa onim od celog zrna (tad su kore malo deblje, što nama - ekstremnim ljubiteljima testa ne smeta i malo ih je teže razvući bez da pucaju, ali ništa strašno).

U brašno je potrebno dodati malo više soli no što bi lekari preporučili - kafenu kašičicu i još pola :), nekad dodam i par kašika maslinovog ulja, što nije neophodno i to zamesim sa otprilke mlake vode - testo da bude tvđe od onog za hleb. To je i jedina caka - koja se apsolvira nakon nekoliko eksperimenata - potrefiti zadovoljavajuću tvrdoću testa.

Podeliti ga na nekoliko loptica - 2, 3, 4, to ćete nakon prvog pravljenja sami proceniti - stručnjakinje celu pitu razvuku odjedared, ja nisam kadra - niti imam uslove, niti potrebnu veštinu. Uglavnom, te tzv. jufke dobro premažite uljem da se ne uhvati pokorica jer bi trebalo da "odmore" 20min do pola sata. To je jako važno za uspeh, tako kažu! :)

Gljive šitake ili shiitake (lat. Lentinula edodes) potiču iz daleke Azije. Na prostorima Japana, Kine i Koreje gaje se preko 1000 godina, dok se kod nas ove šitake gaje relativno kratko vreme. To znači da ih u Srbiji, još uvek ne možete kupiti baš na svakoj pijaci ili marketu, ali ih možete kupiti sveže ili osušene u bolje snabdevenim supermarketima ili pijacama. Za ovu vrstu gljiva karakteristično je da se, zbog svog hemijskog sastava, smatra izuzetno antikancerogenom. 

Kako god da pripremate smuđa, kuvanjem, pečenjem, prženjem ili pohovanjem, on jednostavno uvek bude ukusan, jer karakteristično je da smuđ ima izuzetno blag ukus i miris, tačnije on je jedina riba koja lepo miriši (pri tome ne mislim na one mirišljave dvonoge ribe). Naravno, uvek moram da napišem da kao i za svaku drugu namirnicu, morate imati "talenta" da je upropastite. Pečeni smuđ je, za moj ukus, dovoljno dobar, samo posoljen i bez ikakvih drugih dodataka. Ali ako hoćete da napravite malo drugačiji prilog uz pečenu ribu i da sasvim promenite čitav ukus jela, evo jednog predloga za sos od gljiva, koji se odlično slaže uz smuđa.

Šareni letnji ražnjići bi ukratko mogli da se opišu i definišu kao pražnjenje frižidera, ili "kupi-razno-povrće-koje-možeš-naći-na-pijaci" iseckaj i naslaži na štapiće zvane ražnjići. Ovde stvarno samo vaša mašta može da bude granica. Jedino o čemu treba da vodite računa je to da u jednoj kombinaciji koristite ono povrće i meso kojem treba otprilike isto vreme da bi se ispekli. U punoj letnjoj sezoni, ako niste od onih koji moraju da jedu meso, ovakve ražnjiće možete praviti i samo od povrća, gljiva ili ribe.