Proje tj. testa od kukuruznog brašna mogu imati različite ukuse i oblike u zavisnosti od toga šta im dodajete i kako ih pečete. Ovoga puta pravila sam projice u kalupima za mafine, uz dodatak sremuša. Ako ne možete da nabavite sremuš, umesto njega možete naseckati zelena perca mladog belog luka, ukus će biti skoro isti.
Lički kupus? Prosto kao pasulj!
Mada, mislim da je lički kupus ipak prostiji - bar kada je u pitanju kuvanje ;)
Jednostavno jelo, za koje ne bih znala da postoji, da majka mog muža nije Ličanka (majka mog muža = svekrva).
Ne volim reč svekrva!
Postoje žene koje ovom rečju, tačnije karakternom osobinom, možete savršeno opisati, ali majka mog muža ne spada u takve žene i zbog toga ne želim da je zovem svekrvom.
Suve paprike bez mesa, punjene orasima... pa još slane?
Kako vam to zvuči?
Kakav zvuk može da ima jedno jelo? Može da ima zvuk krčkanja, klokotanja, srkanja, mljackanja... Zvuk punjenih suvih paprika, rečima bi mogao da se opiše otprilike: prilikom prebacivanja u tanjir ili iz tanjira u usta ima klasični tupo-delimično-prigušeni-mljackasti zvuk, ali već posle prvog zalogaja taj tihi mljackasti zvuk dobija na dinamici, frekvenciji, sve do završnice i znaka punog stomaka koje čini jedan glasni - Uh! ;)
To što u nazivu recepta stoji reč posno, znači da u ovom jelu nema mesa i da ga mogu jesti i vegetarijanci, ali da nikako ne znači da ukusom zaostaje za mesnim punjenim paprikama.
Ovde nije reč o slatkim narandžastim bundevama (iako i one mogu da se pripremaju kao slana jela), ovde su u pitanju "velike tikvice" ili tikve. Šta može od njih da se pravi? Može uglavnom isto kao i od mladih tikvica, ali im je potrebno malo duže kuvanje ili pečenje.
Za tikvice važi isto što i za paradajz, a to je da botanički pripadaju voću, ali kulinarski povrću. A moje laičko objašnjenje ove "pojave" je da ova dilema nastaje prvenstveno zbog toga što se voćem naziva sve ono što predstavlja plod biljke. U povrće (bar botanički) spada sve ostalo, kao što je korenje, lišće, stabljike, cveće... Kako god ih (ne)botanički delili, za mene su one idealno letnje ili jesenje povrće koje može da se priprema na 1001 način.
Iako redovno pravim one klasične punjene parike, tikvice itd.. moram da priznam da su mi se dojele tj. dosadile i nekako mi teško pada da ih kuvam. U ovom slučaju punila sam patlidžan, ali umesto njega, na ovaj način možete puniti i paprike i tikvice. Patlidžan je vrlo zahvalno povrće za kombinacije u različitim jelima, odlično se slaže sa različitim začinima, sa različitim vrstama mesa, možete ga kuvati, peći, pržiti, pohovati... Patlidžan je odličan pripremljen na orijentalni način uz mleveno juneće meso, odličan je i kao vegetarijanski namaz, a uz mediteranske začine može biti i lazanja od patlidžana. Punjeni patlidžan sa ćuretinom je još jedan od recepata sa mediteranskim ukusom i mirisom.
Lazanje, kao i sva ostala testenina može da se pravi sa različitim mesnim ili povrtnim ili voćnim dodacima. Na ideju za ove lazanje sam došla tako, što mi je od standardnih lazanja sa bolonjeze sosom ostalo nekoliko listova, pa sam ih morala potrošiti u roku od par dana kako se ne bi potpuno rasušilo.
Zašto tikvice i paprika? Zato što volim ukus i miris pržene paprike i grilovanih tikvica i zato što sam to imala u frižideru ;)
Konačno sam rešila da probam sama da osušim paradajz u rerni i to između ostalog, zato što sam u pravo vreme, tj. u punoj sezoni domaćeg paradajza, u grupi Delimano posuđa na Fejsbuku videla sliku i recept za pravljenje istog. Iako to moje „rešavanje“ traje već par godina, nikako da i tu ideju sprovedem u delo. Kad god sam pomislila da bih ga mogla praviti - ili je vrućina, ili nema paradajza koji hoću da sušim... u stvari, kad me nešto mrzi uvek je lako naći izgovor. Već više puta sam rekla da je za mene pravljenje domaće zimnice uglavnom teško gubljenje vremena, pogotovo što ta domaća nekad ispadne skuplja od one industrijske zimnice. Osim toga malo je zimnice za koju smatram da je vredna mog slobodnog vremena, truda i rada – uz veliku verovatnoću da neće dobro ispasti i da će se zbog neadekvatnog konzerviranja brzo pokvariti. No, u ovom slučaju sam došla do zaključka da je sušenje paradajza u stvari vrlo jednostavan proces i da nema neke velike mudrosti i nije potrebna neka velika veština da bi se sproveo u delo. Da li i koliko će dugo trajati? Verujem da neće stići da se pokvari ;)
Verujem da znate šta su kineske prolećne rolnice sa povrćem - ove su isto to - skoro, samo nisu pečene u mnogo ulja nego u rerni. Takođe, ako nećete da palite rernu, možete ih peći i u teflon tiganju sa vrlo malo masnoće. Što se mene tiče najbolje su u rerni, a najgore, tačnije ono što nikad i ne spremam je u dubokoj masnoći, tj. pržene u mnogo ulja.
Ono što kod nas može da se kupi u kineskim restoranima, obično su kineske rolnice punjene lukom, šargarepom i kupusom, mada ih ima i punjenih mesom. U mojoj varijanti, dodala sam još par sastojaka, odnosno napravila sam više različitih punjenja.
Prolećne rolnice nisu komplikovano jelo za kuvanje, ali jeste dosta pipavo, sporo, jer se mnogo vremena potroši na pripermu, odnosno na seckanje povrća i motanje rolnica. Zbog toga, kad rešite da pravite rolnice naoružajte se strpljenjem, počnite na vreme ili još bolje napravite uvek veću količinu rolnica, od kojih ćete deo zamrznuti, po potrebi vaditi iz friza i peći.
Retko kuvam čušpajz. Obično to bude ili čorbica od graška ili grašak skuvam, onako "klot", u AMC šerpici, bez vode uz dodatak malo soli i bibera.
Čušpajz od graška je još jedno od onih starih, domaćih, jednostavnih i jeftinih jela. Kako se pravi?
Za nas četvoro, za jedan ručak (mada uvek ostane) kupim 1 kg neočišćenog graška. Kada se očisti, u zavisnosti od toga kakav je grašak, bude ga malo više od 1/2 kg očišćenog.
Jedan mladi luk sitno isekam, propržim ga na sasvim malo masti, dodam grašak, posolim i uz dodavanje po malo vode, dinstam dok se grašak ne skuva. I to u zavisnosti od graška može da traje 10 minuta, a može i pola sata. Sve zavisi od toga koliko je mlad grašak.
U drugoj šerpici napravim zapršku: 1 kašika masti i 1 kašiku brašna upržim dok brašno ne požuti. Skinem sa ringle i dodam kašiku mešavine mlevene slatke i ljute crvene paprike i na vrh kašikice mlevenog bibera. Sipam otprilike šolju vode, promešam i dodam u grašak. Grašak na tihoj vatri promešam i ostavim da provri dok se sos zgusne.
Što se mene tiče, čušpajz od graška najbolje ide sa prženim mladim krompirićima i zelenom salatom.
Jednostavno i jeftino prolećno jelo. Ako volite španat, sigurna sam da će vam se i sremuš ovako pripremljen svideti. Možete kuvati čušpajz samo od sremuša, ali ako mislite da je miris i ukus sremuša previše jak možete ga dodati u španat umesto belog luka.
Ako pravite sremuš bez španata, postupak izrade je sledeći:
Za dve osobe dovoljno je 2-3 veće veze sremuša, kašika putera (ili ulja), kašika brašna, mleka po potrebi (otprilike 1 šolja) i pola kašikice soli.
Sremuš dobro operite i sitno ga iseckajte da li u blenderu ili nožem na dasci svejedno, bitno da je što sitnije iseckan. Pošto njega možete jesti i presnog, ne morate ga prethodno kuvati, tj. blanširati.
